.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 364/2017
11.05.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Marinom Radosavljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Žarka Stanisavljevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Leskovcu 1K 34/16 od 03.11.2016. godine i Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 11/17 od 26.01.2017. godine, u sednici veća održanoj 11.05.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Žarka Stanisavljevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Leskovcu 1K 34/16 od 03.11.2016. godine i Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 11/17 od 26.01.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Leskovcu 1K 34/16 od 03.11.2016. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. KZ, pa mu je sud izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca, i odredio da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 (jedne) godine, od pravnosnažnosti navedene presude, ne učini novo krivično delo. Istovremeno je sud za navedeno krivično delo okrivljenog osudio i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 10.000,00 dinara, te odredio da ju je okrivljeni dužan platiti u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti navedene presude, a ukoliko ne plati u određenom roku, određeno je da će se novčana kazna zameniti kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne, odrediti jedan dan zatvora. Takođe, presudom je okrivljenom izrečena mera bezbedosti zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama, bliže označena u izreci pobijane prvostepene presude, za koju je određeno da ima trajati godinu dana, računajući od dana pravnosnažnosti presude, a u slučaju da okrivljeni prekrši zabranu izrečenu navedenom merom, određeno je da će se uslovna osuda opozvati, s tim da se vreme provedeno u zatvoru neće uračunati u vreme trajanja izrečene mere. Okrivljeni je obavezan da sudu plati na ime troškova krivičnog postupka iznos od 3.775,00 dinara, na ime sudskog paušala iznos od 5.000,00 dinara, te Višem javnom tužilaštvu u Leskovcu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 3.263,50 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 11/17 od 26.01.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Višeg suda u Leskovcu 1K 34/16 od 03.11.2016. godine, je potvrđena.
Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 11/17 od 26.01.2017. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Žarko Stanisavljević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presudu Višeg suda u Leskovcu 1K 34/16 od 03.11.2016. godine i presudu Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 11/17 od 26.01.2017. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Međutim, po nalaženju ovog suda, iako branilac formalno ne označava, iz obrazloženja i predloga zahteva, očigledno proizilazi da je isti podnet i protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Leskovcu 1K 34/16 od 03.11.2016. godine.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je u konkretnom slučaju nesporno da su ovlašćena službena lica od okrivljenog kritičnom prilikom oduzela ranac u kome su se nalazile tri dimne bombe, nožić-skakavac i bejzbol palica, ali da nijedan od ispitanih svedoka nije potvrdio da je okrivljeni uneo navedenu torbu na sportski teren, niti je tokom postupka utvrđeno da je okrivljeni aktivirao dimne bombe, zbog čega branilac smatra da nisu ostvarena sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela iz člana 344a stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, te da je na taj način učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.
Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog, iako ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.
Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog, ocenio kao nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Marina Radosavljević,s.r. Janko Lazarević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
