Na osnovu odredbe člana 151. ZKP, naloženo je PU za Grad Beograd, UKP – Četvrto odeljenje, da u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude okrivljenom vrati mobilni telefon marke „...“, sa pripadajućom SIM karticom ... operatera, koji predmeti su bliže određeni u izreci presude i domaći novac u ukupnom iznosu od 6.000,00 dinara u apoenima od 3x2.000,00 dinara, koji predmeti su od okrivljenog oduzeti po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od 04.11.2020. godine.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka nastale pred VJT u Novom Sadu, o čijoj će visini biti odlučeno posebnim rešenjem, kao i troškove nastale pred Višim sudom u Novom Sadu, u iznosu od 10.800,00 dinara, u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, po pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 909/24 od 25.12.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Branislava Pantelića, advokat Milan Lainović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branislava Pantelića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog Branislava Pantelića u podnetom zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i to na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija od 04.11.2020. godine, koji je pribavljen na nezakonit način, jer svedoci pretresa nisu istovremeno prisustvovali u svakoj od prostorija kuća, pri tome nisu uopšte bili prisutni na tavanu kuće, gde su pronađene predmetne biljke, a samom okrivljenom je bilo onemogućeno da prisustvuje pretresu, na koji način je učinjena bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je naredbom sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kppr 398/20 od 04.11.2020. godine naloženo pretresanje stana i drugih prostorija u ..., ulica ..., koje koristi okrivljeni Branislav Pantelić, a radi pronalaženja predmeta krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz 246. stav 1. Krivičnog zakonika i drugih tragova koji bi ukazivali da postoje osnovi sumnje da je izvršeno napred navedeno krivično delo i određeno je da će pretres izvršiti službena lica MUP RS, UKP za grad Beograd, kao i da pretresanje stana mora započeti najkasnije u roku od 8 dana od dana izdavanja ove naredbe.

Iz spisa predmeta dalje proizilazi, da je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija sačinjen na osnovu člana 157. stav 4. i člana 158. stav 3. ZKP dana 04.11.2020. godine od strane MUP, DP, PU za grad Beograd, da okrivljeni Branislav Pantelić nije zahtevao prisustvo advokata, da je pretresanje svih prostorija u kući na navedenoj adresi, kao i tavana i pomoćne prostorije, obavljeno u prisustvu dva punoletna svedoka i to AA i BB, koji su zapisnik i potpisali, a da je zapisnik potpisan i od strane ovlašćenog službenog lica i zapisničara, dok je okrivljeni Branislav Pantelić, kao držalac stana odbio da potpiše navedeni zapisnik, te da su tokom pretresa pronađeni predmeti označeni rednim brojem od 1. do 5., koji su od okrivljenog privremeno oduzeti.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da su neprihvatljivi navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da radnji pretresanja nije prisustvovao okrivljeni i svedoci, tačnije, a kako to proizilazi iz obrazloženja zahteva, da svedoci nisu istovremeno prisustvovali u svakoj od prostorija kuća, te da pri tome nisu uopšte bili prisutni na tavanu kuće, pa da je zbog navedenog, predmetni zapisnik o pretresanju pribavljen na način suprotan odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Ovo iz razloga što zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija od 04.11.2020. godine, koji je isprava sastavljena i potpisana od strane ovlašćenih službenih lica nadležnog organa unutrašnjih poslova u skladu sa odredbama člana 157. ZKP, sadrži izričitu konstataciju da toj dokaznoj radnji, pored okrivljenog, prisustvuju i dva punoletna svedoka, koji su potpisali zapisnik bez primedbi i time potvrdili tačnost navoda u zapisniku o toku radnje pretresanja i predmetima koji su tom prilikom pronađeni, odnosno tačnom mestu pronalaženja predmeta, te sadrži i konstataciju da je okrivljeni odbio da potpiše zapisnik.

Kako je predmetni zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija od 04.11.2020. godine, koje je izvršeno na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kppr 398/20 od 04.11.2020. godine, u svemu sačinjen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku (član 152, 155, 157. stav 4. ZKP), to Vrhovni sud nalazi da se na ovako izvedenom dokazu može zasnivati presuda, a suprotne navode zahteva za zaštitu zakonitosti, branioca okrivljenog Branislava Pantelića, kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjuje kao neosnovane.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, međutim, osporavajući pravilnu primenu krivičnog zakona na delo koje je predmet optužbe, branilac suštinski polemište sa tim, da li je okrivljeni, biljke koje su pranađene na tavanu, neovlašćeno držao radi dalje prodaje ili ih je samo proizvodio. Ovi navodi branioca, po oceni Vrhovnog suda, takođe predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP.

Pored ovoga, branilac u zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, dok njegovi navodi kojima osporava razloge pravnosnažne presude, predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka2) i 3) ZKP i povreda odredbe člana 440. ZKP nisu zakonom propisani razlozi zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud, nije upuštao u ocenu ovih navoda.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci ove presude, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                               Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković