Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1162/16 od 22.12.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu i branilaca okrivljenih Radeta Radojevića, AA i BB i presuda Višeg suda u Nišu K 130/14 od 30.05.2016. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Todorović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) 0ZKP i iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će ovog okrivljenog primenom odredbe člana 423. tač. 1) i 2) ZKP osloboditi od optužbe, odnosno da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Todorovića je neosnovan.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da se na iskazima svedoka VV, DD i GG presuda ne može zasnivati, obzirom da su isti saslušavani pred sudijom za prethodni postupak Okružnog suda u Prizrenu bez pozivanja i prisustva ovlašćenog Vojnog tužioca i branioca okrivljenog, da nisu bili upozoreni na dužnost kazivanja istine, a da ovaj sud u vreme saslušanja navedenih svedoka nije funkcionisao u okviru zakonodavnog i pravosudnog sistema tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije, što, po stavu branioca, proizilazi iz okolnosti da se iz priloženih fotokopija o saslušanju ovih svedoka ne vidi po kom zakonu je isto obavljeno.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda zapisnici o saslušanju svedoka VV, DD i GG pribavljeni su na legalan način zvaničnim putem od strane ovlašćenih organa – Ministarstva pravde Republike Srbije na osnovu zamolnice Okružnog suda u Nišu K 200/06 od 03.10.2007. godine, a od Odeljenja za pravosuđe UNMIK-a, a prilikom saslušanja ovih svedoka Okružni sud u Prizrenu postupao je po zaključenom Zajedničkom dokumentu o saradnji Savezne Republike Jugoslavije i UNMIK-a od novembra meseca 2001. godine zasnovanoj na Rezuliciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojim dokumentom je obuhvaćena i saradnja lokalnog, međunarodnog i srpskog i jugoslovenskog sudstva.

Osim toga, po nalaženju ovog suda, okolnost da branilac okrivljenog i javni tužilac saslušanjima navedenih svedoka nisu prisustvovali, bez uticaja je na zakonitost istih, obzirom da je saslušanje označenih svedoka obavljeno zamolnim putem zbog čega prisustvo javnog tužioca i branioca nije bilo obavezno.

Pored toga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno navodu iz zahteva branioca okrivljenog, svedok DD prethodno je opomenut da je dužan da govori istinu, a okolnost da svedoci VV i GG o ovoj obavezi nisu bili upozoreni zapisnike o njihovom saslušanju ne čini nezakonitim, budući da su svim svedocima zapisnici na glas pročitani, da su isti izjavili da ih razumeju i da ih priznaju za svoje i ove zapisnike su bez primedbi potpisali.

Sledstveno iznetom, a imajući pri tom u vidu da se ovi svedoci u svojim iskazima nisu izjašnjavali o okolnostima vezanim za lišenje života lica ĐĐ i EE, već o okolnostima vezanim za nestanak ovih lica, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, na zapisniku o saslušanju svedoka VV sačinjenog dana 21.08.2008. godine pred sudijom za prethodni postupak Okružnog suda u Prizrenu, zapisnika o saslušanju svedoka DD sačinjenom dana 25.08.2008. godine pred sudijom za prethodni postupak Okružnog suda u Prizrenu i zapisniku o saslušanju svedoka GG sačinjenog dana 21.08.2008. godine pred istražnim sudijom Okružnog suda u Prizrenu svi pod brojem LAGJ. br. 2/2008-20 presuda se može zasnivati.

Nadalje, pobijajući pravnosnažne presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog ukazuje da su zapisnici o saslušanju svedoka ŽŽ, ZZ, II, JJ, KK i LL na glavnom pretresu pročitani bez dozvole vanraspravnog veća, dakle suprotno odredbi člana 406. ZKP, iako je branilac okrivljenog zahtevao da se ovi svedoci neposredno saslušaju, pri čemu je izostala ocena dokaza svedoka ŽŽ, ZZ i II.

I ove navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, iskazi ovih svedoka sami po sebi pribavljeni su u svemu u skladu sa odredbom člana 16. ZKP i na istima se presuda može zasnivati, a branilac iznetim navodima zapravo ukazuje na okolnost da su ovi dokazi na glavnom pretresu izvedeni na nezakonit način suprotno članu 406. stav 1. ZKP što ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, čime zapravo ukazuje da je izvođenjem dokaza na ovaj način povređen princip kontradiktornosti i neposrednosti postupka.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobija zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog navodima da u izreci pravnosnažne presude nije opisano stanje uračunljivosti okrivljenog AA kao i oblik njegove krivice.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 8. stav 1. KZ SRJ (''Službeni list SFRJ'' 44/76-1329, ... 51/01) koji je primenjen na radnje okrivljenog obzirom da je isti oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 142. stav 1. KZ SRJ u vezi člana 22. KZ SRJ (''Službeni list SFRJ'' 44/76-1329, ... 51/01), a kojom je propisan pojam krivičnog dela određeno je da je krivično delo društveno opasno delo koje je zakonom određeno kao krivično delo i čija su obeležja određena zakonom.

Odredbom člana 11. stav 1. KZ SRJ (''Službeni list SFRJ'' 44/76-1329, ... 51/01) propisano je da je krivično odgovoran učinilac koji je uračunljiv i koji je krivično delo učinio sa umišljajem ili iz nehata.

Sledstveno citiranim zakonskim odredbama opšti pojam krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim ne obuhvata krivičnu odgovornost kao jedan od konstitutivnih elemenata opšteg pojma krivičnog dela.

Shodno navedenom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u izreci pravnosnažne presude opisana su sva zakonska obeležja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. KZ SRJ u vezi člana 22. KZ SRJ, dok je sud u obrazloženju presude dao razloge o stanju uračunljivosti i obliku krivične odgovornosti okrivljenog AA, zbog čega Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navod iz zahteva branioca ovog okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je okrivljeni oglašen krivim da je kritičnom prilikom postupao suprotno odredbama Ženevske konvencije o zaštiti građanskih lica za vreme rata i njenog dopunskog protokola od 12.08.1949. godine kao i drugog dopunskog protokola, koji blanketni propis nije mogao biti primenjen u konkretnom slučaju, ukazivanjem da braća ... nisu bili civili, obzirom da su opravdano privođeni i osumnjičeni zbog neprijateljstava prema Vojsci Savezne Republike Jugoslavije i policijskih snaga Republike Srbije kao saradnici ''OVK'' i ''UČK''. Dalje je naveo da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni AA počinio krivično delo u pitanju na način predstavljen izrekom pravnosnažne presude obzirom da je isti oglašen krivim da je početkom aprila meseca 1999. godine zajedno sa okrivljenim BB usmrtio albance ĐĐ i EE putem ka Prizrenu kod putničkog vozila marke ''...'' na 4 kilometra od mesta gde je bila locirana vojska i policijska komanda Srbije i Jugoslavije i to tako što su iz automatskih pušaka lišili života i spalili njihove leševe zajedno sa koferima, ličnim stvarima i ličnim dokumentima, zbog čega ostaje nejasno kako su svedoku GG vraćeni posmrtni ostaci oca ĐĐ (deo lobanje i deo kičmenog stuba) zajedno sa spaljenim stvarima i ličnim dokumentima, a koji posmrtni ostaci su pronađeni pored lokalnog groblja nekoliko kilometara od mesta događaja i to tek dana 18.04.2003. godine, dakle, skoro četiri godine posle njegovog navodnog lišenja slobode, a njegovog brata EE još docnije, posebno imajući u vidu činjenicu da su jedinice vojske i policije Jugoslavije i Srbije napustile mesto događaja takoreći odmah posle nedokazanog lišenja života braće EE i ĐĐ. Potom je naveo da je prijava međunarodnom Crvenom krstu o nestanku braće ... koji dokument je protivrečan izveštajima nadležnih tela Vlade Republike Srbije, a pre svega Komisije za nestala lica u kojima doslovno piše da nigde i nikada nije evidentiran događaj o likvidaciji braće ..., te da se pravnosnažna presuda zasniva na navodnom priznanju okrivljenog AA da je izvršio ubistvo jednog od braće ... koje je dato pred sada nepostojećim vojnim pravosudnim organima, a koje je nepotpuno, protivrečno i suprotno drugim izvedenim dokazima.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iznetim navodima zahteva osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća okrivljenog AA u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nije upuštao.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                          Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić