Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Đorđa Bolićevića - advokat Siniša Simić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (čl. 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz, branilac označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, sve od 16.07.2020. godine. Po stavu odbrane, dokazna radnja pretresanja, sprovedena je suprotno odredbi člana 155. stav 7. ZKP, obzirom da su svedoci samo pozvani da potpišu zapisnik, bez da su „... pre početka pretresanja upozoreni...“.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, obzirom da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija DP PU za Grad Beograd od 16.07.2020. godine, ni sam po sebi, a ni prema načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija DP PU za Grad Beograd od 16.07.2020. godine, proizlazi da je u vremenskom periodu od 16,00 do 17,00 časova, izvršeno pretresanje stana i drugih prostorija stana Đorđa Bolićevića u ..., ulica ... i to na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu KPP. POV. br. 986/20 od 16.07.2020. godine. Pre početka pretresanja stana, Đorđe Bolićević je poučen da ima pravo da uzme advokata odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju, a čije prisustvo isti nije zahtevao, što je konstatovano na zapisniku. Pretresanje stana obavljeno je u prisustvu dva punoletna građanina u svojstvu svedoka i to VV i GG, koji su prema konstataciji na zapisniku poučeni o njihovoj ulozi tokom sprovođenja pretresanja i isti su, uz ovlašćena službena lica PU za Grad Beograd kao i Đorđa Bolićevića potpisali zapisnik, na kome nisu konstatovane bilo kakve primedbe.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pretresanje stana i drugih prostorija, u konkretnom slučaju u svemu izvršeno u skladu sa odredbama člana 155, 156. i 157. ZKP, kojima su propisane pretpostavke i postupak sprovođenja ove dokazne radnje. Konkretno, nije povređena ni odredba člana 157. stav 7. ZKP ( na koju branilac direktno ukazuje), obzirom da su svedoci VV i GG prisustvovali pretresanju stana i drugih prostorija kao punoletni građani u svojstvu svedoka, kojom prilikom su poučeni o svojoj ulozi prilikom vršenja pretresanja, a kako je sve to bliže konstatovano u zapisniku. Stoga je, po oceni ovog suda, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija DP PU za Grad Beograd od 16.07.2020. godine zakonit dokaz na kome se presuda, u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postpuku može zasnivati, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani.

Imajući u vidu da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija DP PU za Grad Beograd od 16.07.2020. godine ne predstavlja nezakonit dokaz na kome se presuda ne može zasnivati, to ni dokaz – potvrda o oduzetim predmetima od istog datuma, koja je proistekla iz istog, ne predstavlja nezakonit dokaz.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u preostalom delu, branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP, navodima da su zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija, kao i potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 16.07.2020. godine nezakoniti dokazi, obzirom da je okrivljeni Đorđe Bolićević pre toga lišen slobode, pa je u smislu odredbe člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP morao imati branioca koji bi prisustvovao tim dokaznim radnjama.

Iznete navode, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP propisano je da okrivljeni mora imati branioca ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren-od lišenja slobode pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem DP PU za Grad Beograd od 16.07.2020. godine Kt-493/20 prema okrivljenom Đorđu Bolićeviću određeno zadržavanje u trajanju do 48 sati, koje mu se ima računati od 16.07.2020. godine od 18,30 časova kada je uhapšen, te da je rešenjem Višeg javnog tužioca u Beogradu Kt- 493/20 od 16.07.2020. godine okrivljenom Đorđu Bolićeviću postavljen za branioca po službenoj dužnosti advokat Marija Stanković, zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Dakle, okrivljenom Đorđu Bolićeviću u predmetnom krivičnom postupku u kojem mu je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ od trenutka donošenja rešenja o zadržavanju dana 16.07.20202. godine, postavljen je i branilac po službenoj dužnosti od strane Višeg javnog tužioca u Beogradu. Shodno iznetom, okrivljeni Đorđe Bolićević je imao branioca, od trenutka kada su se stekli uslovi za primenu člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP (obavezna odbrana), odnosno od trenutka kada je isti bio zadržan od strane ovlašćenih službenih lica PU za Grad Beograd.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako član 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog, u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a koja povreda zakona je, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog ne navodi u čemu se konkretno sastoji označena povreda zakona.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Đorđa Bolićevića, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                          Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić