.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 371/2025
27.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Svetlane Tomić Jokić, predsednika veća, Bojane Paunović, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Sanjom Živanović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela nenamensko korišćenje budžetskih sredstava iz člana 362a stav 1. u vezi člana 61. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz 11/25 od 12.03.2025. godine, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije KPo4 144/21 od 03.03.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 574/23 od 26.10.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 27.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz 11/25 od 12.03.2025. godine podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije KPo4 144/21 od 03.03.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 574/23 od 26.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Nišu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije KPo4 144/21 od 03.03.2023. godine okrivljeni AA je, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP, oslobođen od optužbe da je izvršio produženo krivično delo nenamensko korišćenje budžetskih sredstava iz člana 362a stav 1. u vezi člana 61. KZ. Istom presudom, odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 574/23 od 26.10.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Nišu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, a presuda Višeg suda u Nišu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije KPo4 144/21 od 03.03.2023. godine potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 11/25 od 12.03.2025. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku u vezi sa člana 438. stav 2. tačka 2), člana 427. stav 7. i 8. i člana 445. stav 3. ZKP u vezi sa člana 26, 31. i 148. Zakona o obligacionim odnosima u vezi člana 362a KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je pobijanim presudama povređen zakon u korist okrivljenog.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz 11/25 od 12.03.2025. godine dostavljen braniocu okrivljenog, Vrhovni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, na kojoj je ramotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz 11/25 od 12.03.2025. godine, je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 2. u vezi stava 1. ZKP propisano je da povreda zakona u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređena odredba krivičnog postupka ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon.
Iz citirane zakonske odredbe kojom su propisani razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, jasno proizilazi da javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva ovaj vanredni pravni lek ne može podneti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, već isključivo zbog povreda zakona.
U konkretnom slučaju, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prvostepeni sud utvrdio da je četrnaest ugovora, koje je okrivljeni zaključio kao predsednik opštine ..., zaključeno u smislu odredbe člana 74. Zakona o obligacionim odnosima, kao ugovori sa odložnim uslovom. Nalazeći da je reč o ugovorima sa odložnim uslovom, prvostepeni sud je okrivljenog oslobodio od optužbe i na taj način, prema mišljenju javnog tužioca, nepravilno primenio odredbe člana 26, 31. i 148. Zakona o obligacionim odnosima obzirom da nije svih četrnaest ugovora zaključeno sa takvim uslovom. U tom smislu, javni tužilac u zahtevu dalje navodi i da je nepravilna ocena prvostepenog suda o trenutku kada su predmetni ugovori stvorili obaveze za ugovorne strane, odnosno ocena da svi ti ugovori proizvode pravno dejstvo tek kada druga ugovorna strana ispuni svoju ugovornu obavezu i o tome ispostavi račun.
Prema nalaženju Vrhovnog suda, iako javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva kao razlog podnošenja zahteva označava povrede zakona zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, isti iznošenjem svojih činjeničnih zaključaka o postojanju ugovora sa odložnim uslovom, odnosno broju takvih ugovora, na način koji je suprotan oceni, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.
Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 2. u vezi stava 1. ZKP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Sanja Živanović, .r. Svetlana Tomić Jokić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
