.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 37/2020
20.02.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Svetislava Bojića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 273/16 od 16.11.2018. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 38/19 od 28.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 20.02.2020. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 273/16 od 16.11.2018. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 38/19 od 28.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 273/16 od 16.11.2018. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika za koje mu je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca i zbog izršenog krivičnog dela proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda u pokušaju iz člana 256. stav 1. u vezi člana 30. KZ za koje mu je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, te ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, a kao sporednu kaznu za krivično delo proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda u pokušaju iz člana 256. stav 1. u vezi člana 30. KZ mu je izrekao novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara koju je dužan platiti u roku od šest meseci, a u protivnom će ista biti zamenjena kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne biti određen jedan dan zatvora. Okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, te je obavezan da plati troškove krivičnog postupka,o kojima će sud odlučiti posebnim rešenjem,kao i sudski paušal.
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 38/19 od 28.10.2019. godine povodom žalbe branioca okrivljenog AA preinačena je presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 273/16 od 16.11.2018. godine, tako što je okrivljenom AA umesto kazne zatvora u trajanju od jedne godine zbog izvršenog krivičnog dela proizvodnje i stavljanje u promet škodljivih proizvoda u pokušaju iz člana 256. stav 1. u vezi člana 30. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od 11 meseci, te je primenom člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju o jedne godine, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. stav 1. ZKP, branilac okrivljenog, advokat Svetislav Bojić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) u vezi člana 485. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku organu postupka ili da iste preinači u celini ili delimično.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na „nedozvoljenim dokazima“ - matrijalnim dokazima pribavljenim prilikom pretresa zatvorske sobe broj 2. u KPZ Sremska Mitrovica učinjenom suprotno odredbama člana 152. stav 1. ZKP; člana 156. stav 7. ZKP i člana 157. stav 4. ZKP, te člana 4, člana 6. i člana 7. Pravilnika o kućnom redu Kazneno-popravnih zavoda i okružnih zatvora, s`obzirom na to da je BB, komandir u KPZ Sremska Mitrovica, sam vršio pretres, uz prisustvo starešine sobe - osuđenika AA, dok su ostali osuđenici bili van sobe u hodniku.
Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:
Odredbom člana 21. stav 3. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija propisano je da „pripadnici službe za obezbeđenje, u zavodima, imaju status ovlašćenih službenih lica i ovlašćeni su da nose oružje, vrše pregled prostorije u zavodu sa pretresom, pregled lica sa pretresom i pregledom tela, osim pregleda telesnih otvora, koji obavlja zdravstveni radnik, primenjuju mere za održavanje reda i bezbednosti u zavodu i obavljaju druge poslove odeđene zakonom“.
Iz spisa predmeta proizlazi da je, pripadnik službe za obezbeđenje KPZ Sremska Mitrovica, BB, kao ovlašćeno službeno lice - komandir I paviljona kome pripada odeljenje „Odmaralište“ i prostorija - soba broj 2, u zakonito sprovedenom postupku u skladu sa zakonskim ovlašćenjima iz člana 21. stav 3. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i podzakonskim propisima o postupanju u KP Zavodima, 08.08.2014. godine izvršio pregled sa pretresom navedene prostorije u koju je, između ostalih osuđenika, bio raspoređen osuđenik - okrivljeni AA, kojom prilikom je pronašao supstance proglašene za opojnu drogu i škodljive proizvode po zdravlje, o čemu je sačinjena potvrda o privremenom oduzetim predmetima 08.08.2014. godine, koje supstance su bile predmet krivičnih dela o kojima je odlučivano u redovnom krivičnom postupku vođenom protiv okrivljenog AA pred Osnovnim i Višim sudom u Sremskoj Mitrovici.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je iz navedenih razloga suprotno ukazivanje odbrane, da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, neosnovano.
Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena je i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim u tački 1. izreke prvostepene presude, nije krivično delo, s`obzirom da je predmet izvršenja krivičnog dela opojna droga ali ne i psihotropne supstance odnosno „diazepam“ koje ne mogu biti predmet izvršenja krivičnog dela. Ova psihotropna supstanca se koristi u terapijske i naučnoistraživačke svrhe, tako da se ne radi o opojnoj drogi, već isključivo o psihotropnoj supstanci odnosno leku iz grupe benzodiapezina.
Takođe, podnetim zahtevom se vezano za tačku 2. izreke prvostepene presude odnosno vezano za krivično delo proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda u pokušaju iz člana 256. stav 1. u vezi člana 30. KZ ukazuje da metandrostenolon nikada nije nalazio na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci niti se ikada nalazio na listi zabranjenih doping sredstava Pravilnika o listi zabranjenih doping sredstava kako je to utvrdio sud u redovnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.
Radnja izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a KZ je neovlašćeno držanje u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparata koji su proglašeni za opojne droge.
Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama („Službeni glasnik RS“, br. 99/10 od 27.12.2010. godine) u članu 2. određuje pojam klasifikacije tih supstanci i određuje da u psihoaktivne kontrolisane supstance spadaju opojne droge, psihotropne supstance, proizvodi biološkog porekla koji imaju psihoaktivno dejstvo i druge psihotaktivne kontrolisane supstance. Članom 5. stav 1. istog zakona, propisana je zabrana proizvodnje, prometa i upotrebe psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, kao i dostava tih supstanci i biljaka iz kojih se iste mogu dobiti, osim pod uslovima propisanim ovim zakonom, a odredbom stava 3. istog člana, propisano je da se na neovlašćenu proizvodnju, promet, upotrebu i dostavu pishoaktivnih kontrolisanih supstanci iz stava 1. ovog člana primenjuju propisi kojima se uređuju krivična dela.
Na taj način Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, odredbom člana 5. upućuje na primenu Krivičnog zakona i to odredaba koje propisuju kao krivična dela (iz člana 246. do člana 247. KZ) opisane neovlašćene radnje okrivljenog konkretno držanje psihoaktivne supstance određene pomenutim zakonom.
Prema odredbi člana 112. stav 15. KZ, opojnim drogama smatraju se supstance i preparati koji su zakonom i drugim propisom zasnovanim na zakonu proglašeni za opojne droge i ostale psihoaktivne kontrolisane supstance.
Na osnovu člana 8. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama („Službeni glasnik RS“, br. 99/10), donet je Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“, br. 28/13), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret, kojim je u listi 7 psihotropnih supstanci koje se koriste u terapijske i naučnoistraživačke svrhe, diazepam, propisan u rednom broju 13, a koja supstanca je i u vreme odlučivanja Pravilnikom o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“, 38/2019 od 31.05.2019. godine), a i svakom prethodnom izmenom, propisana kao zabranjena psihotropna supstanca.
S`toga se neosnovano zahtevom ukazuje, da lek „diazepam“ nije opojna droga i da se ne nalazi na spisku kontrolisanih psihoaktivnih supstanci, te da se u radnjama okrivljenog se ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ.
Takođe, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane navode zahteva, vezano za tačku 2 izreke prvostepene presude, imajući u vidu da se metandrostenolon nalazi u Pravilniku o listi zabranjenih doping sredstava („Službeni glasnik RS“, broj 120/2012), označen u listi zabranjenih doping sredstava u 2013. godini pod S1. ANABOLIČKI AGENSI pod 1.a.
Iz navedenih razloga, suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog kojima se ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP su ocenjeni kao neosnovani.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik,
Olgica Kozlov, s.r. Predsednik veća-sudija,
Bata Cvetković, s,r,
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
