Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac Zlatan Kurtović ističe da u radnjama okrivljenog AA nisu ostvareni elementi krivičnog dela neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću iz člana 353.KZ. Branilac navedeno obrazlaže time da je konstitutivni element ovog krivičnog dela bavljenje određenom delatnošću za nagradu, dok iz činjeničnog opisa presude proizilazi da je okrivljeni obavljao ugostiteljsku delatnost, bez urednog osnivanja radnje, postupajući suprotno odredbama Zakona o privatnim preduzetnicima, koji propisuje način registracije i način obavljanja delatnosti preduzetnika, pa su u konkretnom slučaju mogle biti primenjene odredbe Zakona o privatnim preduzetnicima, u delu u kome su radnje okrivljenog predviđene kao prekršaj i određena novčana kazna, što bi bilo povoljnije za okrivljenog.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 353. KZ je propisano da ko se neovlašćeno i za nagradu bavi određenom delatnošću za čije obavljanje je po zakonu ili drugim propisima donetim na osnovu zakona potrebna dozvola nadležnog organa, odnosno nadležnog subjekta, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Imajući u vidu da je u činjeničnom opisu krivičnog dela, u izreci pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Pazaru K.br.129/22 od 01.08.2022. godine navedeno da su okrivljeni AA i BB “u uračunljivom stanju i sa umišljajem, neovlašćeno za nagradu bavili određenom delatnošću za čije bavljenje je po zakonu potrebna dozvola nadležnog organa, svesni da je njihovo delo zabranjeno, tako što je AA otvorio ugostiteljski objekat „...“ u ..., u ul. ... i obavljao ugostiteljsku delatnost, iako u istoj ulici nije nije imao uredno registrovan ugostiteljski objekat, a što je utvrđeno prilikom izvršene kontrole ovlašćenih službenih lica PS Tutin, u saradnji sa turističkim inspektorom, dana 22.07.2021. godine, oko 22,30 časova, a zatim BB odmah otvorio isti ugostiteljski objekat „...“ i obavljao ugostiteljsku delatnost, iako nije imao uredno registrovan ugostiteljski objekat, a što je utvrđeno prilikom izvršene kontrole ovlašćenih službenih lica PS Tutin, dana 25.07.2021. godine, oko 01,30 časova“, jasno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću iz člana 353.KZ., zbog kog je pravnosnažno oglašen krivim.

Ovo zbog toga što je u izreci prvostepene presude opisana delatnost kojom se okrivljeni bavio, a radi se o ugostiteljskoj delatnosti, kao i da je okrivljeni otvorio objekat za koji nije imao dozvolu, s obzirom da je za bavljenje ugostiteljskom delatnošću obavezna registracija u odgovarajućem registru, a što je propisano odredbom člana 3. i 4. Zakona o ugostiteljstvu. Odredbom člana 4. navedenog zakona je određeno da se ugostiteljskom delatnošću može baviti i preduzetnik pod istim uslovom, što takođe podrazumeva da se delatnost obavlja u cilju ostvarivanja prihoda, kako je predviđeno odredbom člana 83. Zakona o privrednim društvima, iz čega je jasno da je u konkretnom slučaju ugostiteljska delatnost obavljana i bez dozvole nadležnog organa i za nagradu, čime su ostvareni svi elementi krivičnog dela, pa su neosnovani navodi zahteva kojima se ukazuje da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo. Pri tome, nije od značaja ukazivanje branioca da su neke od radnji okrivljenog koje su obuhvaćene radnjom krivičnog dela, drugim zakonom kažnjive kao prekršaj, jer je predmet utvrđivanja činjenica u ovom krivičnom postupku-krivično delo za koje je okrivljeni optužen, a ne prekršajna odgovornost, pa se u tom smislu i ne može raspravljati pitanje primene povoljnijeg zakona za okrivljenog.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukazujući na nepostojanje elemenata krivičnog dela, branilac okrivljenog se poziva i na zakonski osnov iz člana 597. Zakona o privrednim društvima koji se odnosi na prestanak važenja postojećih propisa i nema veze sa odredbama o bavljenju ugostiteljskom delatnošću, zbog čega zahtev u ovom delu nije razmatran.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA–advokata Zlatana Kurtovića je odbijen kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić