Rešenjem Osnovnog suda u Loznici Kv 425/16 od 26.12.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Filipovića, izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici 4K 1065/10 od 20.10.2016. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Filipović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog povrede zakona iz člana člana 441. stav 4. ZKP, a zatim i zbog povrede člana 4. stav 2. ZKP i povrede iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijana rešenja i to „najpre u pogledu roka u kome se utvrđeni troškovi imaju platiti, te odredi da se isti imaju isplatiti u roku od 15 dana od dana pravnosnažnoti rešenja, kao i da pored troškova utvrđenih prvostepenim rešenjem, utvrdi i troškove na ime zastupanja na tri održana pretresa u visini od 54.000,00 dinara, na ime sastava zahteva za naknadu troškova u visini od 8.250,00 dinara, na ime žalbe na rešenje o troškovima postupka u visini od 16.500,00 dinara i na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti u visini od 33.000,00 dinara.“

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a naime da je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio zakon, jer deo zahteva okrivljenog u kome traži da mu se naknade troškovi krivičnog postupka nastali za sastavljanje zahteva za naknadu troškova i žalbe na rešenje o troškovima, pred Osnovnim sudom u Loznici, nije prihvatio, smatrajući da isti nisu predviđeni Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Naime, Osnovni sud u Loznici je prvostepenim rešenjem okrivljenom AA dosudio troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 729.000,00 dinara, dok je deo zahteva za naknadu troškova u iznosu koji obuhvata 379.750,00 dinara odbio kao neosnovan, nalazeći između ostalog da okrivljenom ne pripada pravo na troškove nastale za sastavljanje samog zahteva za naknadu troškova u prvostepenom postupku, sa obrazloženjem da ti troškovi nisu u funkciji odbrane okrivljenog. Navedeno rešenje je potvrđeno drugostepenim rešenjem tog suda Kv 425/16 od 26.12.2016. godine, a kojim drugostepenim rešenjem okrivljenom nisu priznati troškovi nastali na ime sastavljanja žalbe na rešenje o troškovima, sa obrazloženjem drugostepenog suda da ovi troškovi, (kao takođe i troškovi za sastavljanje zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka), nisu predviđeni Tarifom o nagradama i naknadama za rad advokata.

Postupajući na taj način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Osnovni sud u Loznici je pobijanim rešenjima, učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je pored ostalog da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je u stavu 2. istog člana 261. ZKP navedeno šta troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pa se u tački 7) propisuje da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca. Tarifnim brojem 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u stavu 1. propisano je i označeno za koje podneske advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1, dok je stavom 2. propisano da advokatu pripada 50 % nagrade iz tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku. Takođe, tarifnim brojem 5. u stavu 1. navedene tarife propisano je i označeno za sastavljanje kojih pravnih lekova advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1, dok su stavom 2. tog tarifnog broja označeni pravni lekovi za čije sastavljanje advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1. uvećana za 100 %. Dakle, nagrada za sastavljanje žalbe na rešenje o troškovima postupka nije predviđena tarifnim brojem 5. stav 1. i 2., već se ova žalba ima tretirati kao „ostali podnesci“ u krivičnom postupku shodno stavu 2. tarifnog broja 4., za čije sastavljanje advokatu pripada 50 % nagrade iz tarifnog broja 1.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da nagrada podrazumeva novčanu naknadu koja pripada određenom licu za njegov rad, a zahtev za naknadu troškova i žalba na rešenje o troškovima krivičnog postupka pred Osnovnim sudom u Loznici, u konkretnom slučaju spadaju u ostale podneske u krivičnom postupku, to je nepravilan zaključak nižestepenih sudova da navedeni podnesci nisu sastavljeni u funkciji odbrane okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP delimično usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, preinačio pobijano rešenje tako što je okrivljenom AA dosudio na ime sastavljanja podnesaka – zahteva za naknadu troškova pred Osnovnim sudom u Loznici od 06.10.2016. godine iznos od 8.250,00 dinara i na ime sastavljanja žalbe na rešenje o troškovima postupka od 07.11.2016. godine, takođe iznos od 8.250,00 dinara, odnosno ukupno iznos od 16.500,00 dinara. Navedeni iznos je obračunat prema važećoj Advokatskoj tarifi, u odnosu na krivično delo za koje je vođen krivični postupak – krivično delo iz člana 203. stav 1. KZ, za koje je predviđena novčana kazna ili zatvor do tri godine, pa mu se za sastavljanje zahteva za naknadu troškova i žalbe na rešenje o troškovima ima priznati navedeni iznos.

Pored navedenog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je na prvostepeno rešenje izjavljena žalba u stavu prvom izreke samo u pogledu roka u kome se utvrđeni troškovi imaju platiti i u stavu drugom u celini, i da je protekom žalbenog roka, nastupila pravnosnažnost prvostepenog rešenja u stavu prvom u pogledu priznatog iznosa i u pogledu vrste i obima troškova, što za posledicu ima zakonsku zabranu preispitivanja odluke iz stava prvog u navedenom delu, kao i zabranu izmene takve odluke na štetu okrivljenog. U vezi toga, branilac smatra da je preispitivanjem pravilnosti odluke iz stava prvog izreke pobijanog prvostepenog rešenja u pogledu visine priznatih troškova, vrste i obima troškova, drugostepeni sud povredio pravnosnažnost te odluke, tj. procesno načelo ne bis in idem iz člana 4. stav 2. ZKP, ali i načelo reformatio in peius iz člana 453. ZKP kada je u obrazloženju svoje odluke, priznate troškove po osnovu 26 neodržanih pretresa, umanjio za šest neodržanih pretresa, i iznos od 58.500,00 dinara, zamenio sa iznosom od 54.000,00 dinara, na ime troškova za tri manje priznata pretresa.

Iznetim navodima, branilac okrivljenog ukazuje na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 10) ZKP u vezi člana 4. stav 2. i 453. ZKP.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 4. stav 2. ZKP propisano je da pravnosnažna sudska odluka ne može biti izmenjena na štetu okrivljenog, dok je odredbom člana 453. ZKP propisano da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je u konkretnom slučaju na prvostepeno rešenje o troškovima krivičnog postupka, izjavljena žalba u korist okrivljenog, koja je drugostepenim rešenjem odbijena kao neosnovana, tj. da prvostepena odluka u izreci nije izmenjena, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je pobijana drugostepena odluka doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, konkretno člana 4. stav 2. ZKP, jer sud nije izmenio pravnosnažnu odluku na štetu okrivljenog.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, povredu člana 453. ZKP, odnosno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, sud može učiniti samo u pogledu pravne ocene i odluke o krivičnoj sankciji, a ne u pogledu obrazloženja kako se to u predmetnom zahtevu ističe, pa je stoga zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim rešenjima određen rok od 60 dana da se okrivljenom isplate dosuđeni troškovi, a da je takva odluka nižestepenog suda u pogledu roka islate, zasnovana na zaključku Visokog saveta sudstva od 22.09.2015. godine, pa branilac smatra da sud nije mogao u donošenju svoje odluke primenjivati navedeni zaključak, jer je isti donet od državnog organa koji nema nadležnost da uređuje pravila krivičnog postupka u pogledu roka isplate troškova, niti se to pitanje može uređivati podzakonskim aktom, zbog čega branilac zaključuje da su time povređene odredbe Zakonika o krivičnom postupku.

Međutim, kako branilac u zahtevu ne navodi ni jednu od taksativno nabrojanih povreda zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, za koju smatra da je učinjena donošenjem pobijanih rešenja, niti se iz sadržine navedenog obrazloženja zahteva može zaključiti na koju eventualno povredu zakona branilac ukazuje, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude, dok je u stavu drugom odlučio na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u delu u kome je zahtev odbio kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u delu u kome je zahtev odbacio kao nedozvoljen, i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi sa članom 484. ZKP, u delu u kojem je zahtev za zaštitu zakonitosti odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar - savetnik                                                                                                          Predsednik veća - sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić