Istom presudom, određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenih AA i BB, te da će o vrsti i visini troškova sud odlučiti posebnim rešenjem, a oštećeni VV i GG su upućeni na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 broj 312/19 od 19.11.2019. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenih AA i BB – advokata Aleksandra Kuljaka, presuda Osnovnog suda u Nišu 3K broj 1196/17 od 15.04.2019. godine, preinačena je samo u odnosu na okrivljenog AA, u pogledu pravne kvalifikacije dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što su radnje okrivljenog, zbog kojih je prvostepenom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikovane kao krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u saizvršilaštvu – u vezi člana 33. KZ u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121 stav 1. KZ, pa pošto su okrivljenom AA zadržane kao pravilno utvrđene kazne zatvora, i to u trajanju od 6 meseci za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, a za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u saizvršilaštvu u vezi člana 33. KZ kazna zatvora u trajanju od 3 meseca, okrivljeni AA je na osnovu člana 60. stav 2. tačka 2. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci. Istovremeno je određeno da će okrivljeni ovu kaznu izdržati u prostorijama u kojima stanuje, u ..., ulica ..., bez primene elektronskog nadzora, te da ove prostorije ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom kojim se uređuje izvršenje krivične sankcije, te da ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova i dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su žalba branioca okrivljenih u ostalom delu i žalba Osnovnog javnog tužioca odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nerpeinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB – advokat Nataša Kuljak, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da branilac ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, te na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijane presude preinači tako što će okrivljene osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je iz pobijanih presuda nejasno na koji način je okrivljeni AA izvršio krivično delo nasilničko ponašanje, odnosno u čemu se ogledaju značajno remećenje javnog reda i mira i ugrožavanje spokojstva građana, imajući u vidu da biće ovog krivičnog dela podrazumeva značajno „onespokojenje“ neodređenog broja lica, a ne samo oštećenog VV, a obzirom na činjenicu da su radnje okrivljenog AA bile usmerene isključivo prema oštećenom. Nadalje, u zahtevu se ističe i da je sud u obavezi da jasno navede posledicu krivičnog dela nasilničkog ponašanja, kao i to da li je radnja okrivljenog dovela do ugrožavanja spokojstva građana ili je pak njome teže remećen javni red i mir, a što su i prvostepeni i drugostepeni sud propustili da učine.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, kojima se po oceni ovoga suda ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, nisu osnovani.

Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ čini onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, a krivično delo iz stava 2. istog člana postoji ukoliko je delo iz stava 1. izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana.

Iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA kritičnom prilikom u restoranu „...“ u ..., u uračunljivom stanju, izazivanjem tuče i drskim i bezobzirnim ponašanjem, značajnije ugrozio spokojstvo oštećenih VV i DD, tako što je prišao stolu za kojim su sedeli oštećeni u sali, te prišao s leđa oštećenom VV u udario ga otvorenom šakom po vratu a zatim ga i rukom stegao oko vrata uhvativši tom prilikom i desnu ruku oštećenog, nakon čega mu je uputio uvredljive i preteće reči opisane u izreci presude, te pokušao da ga udari svojom glavom u predelu lica, a usled kojih radnji je oštećeni VV zadobio lake telesne povrede bliže opisane u izreci presude.

Po oceni ovoga suda, iz ovakvog činjeničnog opisa radnje izvršenja, jasno proizilaze svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je okrivljeni AA pravnosnažnom presudom oglašen krivim.

Ovo stoga što je radnja izvršenja osnovnog oblika predmetnog krivičnog dela alternativno postavljena, i može se sastojati u preduzimanju nekih od sledećih delatnosti: vređanju, zlostavljanju, vršenju nasilja prema drugom, izazivanju tuče, ili drskom ili bezobzirnom ponašanju, pa kako iz izreke presude jasno proizilazi da je okrivljeni AA kritičnom prilikom izazivanjem tuče i drskim i bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrozio kako spokojstvo oštećenih VV i DD, tako i ostalih lica prisutnih u restoranu „...“, a pri činjenici da je oštećeni VV kritičnom prilikom zadobio lake telesne povrede, to su neosnovani navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih – da je nejasno na koji način je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo i u čemu se ogleda ugrožavanje spokojstva građana kritičnom prilikom.

Istim zahtevom se, po oceni ovoga suda, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. KZ, zbog kojeg je okrivljeni AA oglašen krivim, konsumira krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ. Prema stavu branioca, krivična dela zbog kojih je okrivljeni AA pravnosnažno osuđen ne mogu predstavljati zasebna krivična dela, jer se radi o kratkom vremenskom periodu u kojem su ista navodno izvršena, te u prostornom i vremenskom smislu predstavljaju jedinstvenu celinu.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode zahteva ocenjuje neosnovanim, s obzirom da prividni idealni sticaj po osnovu konsumpcije, na koji se branilac poziva, postoji kada je jedno krivično delo sadržano u drugom, a pri čemu uvek teže delo konsumira lakše, tako što ostvarenje tog težeg dela obuhvata i ono lakše delo koje je u njemu sadržano.

Prema izreci pravnosnažne presude (stav 2.), okrivljeni AA je kritičnom prilikom, nakon inkriminisanih radnji preduzetih u restoranu „...“ nakon dvadeset minuta, ispred istog restorana, u uračunljivom stanju, teško telesno povredio oštećenog VV tako što mu je, dok je oštećeni izlazio iz restorana, prišao u trku i čelom ga udario u predelu nosa, usled čega je oštećenom naneo tešku telesnu povredu u vidu otvorenog dvorstrukog preloma nosne kosti sa mimoilaženjem prelomljenih delova.

Kako, dakle, iz izreke presude jasno proizilazi da se u suštini radi o dva odvojena događaja, obzirom da je okrivljeni AA u restoranu „...“ oštećenom VV prvo naneo lake telesne povrede, a nakon izvesnog vremena, kada je oštećeni izlazio iz restorana, prišao u trku i naneo mu tešku telesnu povredu, udarivši ga čelom u predlelu nosa, to se u konkretnom slučaju ne može raditi o prividnom idealnom sticaju, već o realnom sticaju dva krivična dela – krivičnom delu nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u saizvršilaštvu – u vezi člana 33. KZ i krivičnom delu teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, zbog kojih je i osuđen pravnosnažnom presudom.

U istom zahtevu, ističe se i da je okrivljeni BB oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje, iako je kritičnom prilikom pokušavao da smiri nastalu situaciju, pa kako prema stavu branioca ne postoji krivično delo nasilničko ponašanje ukoliko okrivljeni nije prouzrokovao teže remećenje javnog reda i mira, niti ugrozio spokojstvo građana, to se u radnjama okrivljenog BB ne stiču bitni elementi krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, zbog kog je oglašen krivim, već eventualno bitni elementi krivičnog dela laka telesna povreda.

Takođe, u zahtevu se ističe i da su radnje okrivljenog AA preduzete u cilju nužne odbrane, a što isključuje protivpravnost ovih radnji, kao i da je bez svoje krivice kritičnom prilikom doveden u stanje jake razdraženosti i prepasti.

Izloženim navodima zahteva, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenih iznosi sopstvenu ocenu dokaza i izvodi sopstveni zaključak da je okrivljeni AA postupao u nužnoj odbrani, te da u radnjama okrivljenog BB ne stoje bitni elementi predmetnog krivičnog dela, zbog kog je oglašen krivim. Kako se izloženim navodima zahteva u suštini polemiše sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pravnosnažnoj presudi, a iz kog razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenih u zahtevu ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, isticanjem da postupajući sudovi nisu na pravilan način cenili činjenicu da su okrivljeni do sada neosuđivani, niti njihovo držanje u toku postupka, redovno odazivanje sudu i iskazanu nameru da oštećenima naknade nastalu štetu. Takođe, zahtevom se ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP isticanjem da je činjenični opis izreke nerazumljiv i da u toku postupka nisu utvrđene odlučne činjenice. Kako ni zbog ovih povreda zakona, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, to je zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u odnosu na deo u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić