Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Ivan Fanka, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da u smislu člana 492. ZKP ukine u celosti prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, kao i da na osnovu odredbe člana 488. stav 3. ZKP, s obzirom na sadržaj zahteva, odredi da se odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz stava 4. člana 485. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. Naime, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da su nižestepeni sudovi donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda povredili odredbe člana 103. tačka 5) u vezi člana 104. stav 6. KZ, obzirom da kako je okrivljeni izrekom pravnosnažne presude oglašen krivim da je krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ izvršio u periodu od 15.05.2014. do 30.01.2019. godine, te kako je za navedeno krivično delo propisana novčana kazna ili kazna zatvora do 2 godine, to je stoga, po stavu branioca okrivljenog, u vreme donošenja prvostepene presude dana 16.11.2022. godine, shodno odredbama člana 103. tačka 5) u vezi člana 104. stav 6. KZ, protekom 6 godina, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za sve krivičnopravne radnje okrivljenog koje su mu stavljene na teret u periodu od 15.05.2014. do 16.11.2016. godine, a o čemu su nižestepeni sudovi morali da vode računa po službenoj dužnosti i da u tom delu prema okrivljenom odbiju optužbu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, kako je okrivljenom AA stavljeno na teret i oglašen je krivim da je krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ izvršio u periodu od 15.05.2014. do 30.01.2019. godine, to u konkretnom slučaju u vreme donošenja pobijane prvostepene presude dana 16.11.2022. godine nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivičnopravne radnje okrivljenog koje su mu stavljene na teret u periodu od 15.05.2014. do 16.11.2016. godine, tako da nižestepeni sudovi nisu donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda povredili odredbe člana 103. tačka 5) u vezi člana 104. stav 6. KZ. Ovo sa razloga jer se radi o krivičnom delu kod koga je moguće da se radnja izvršenja preduzima u toku dužeg vremenskog perioda, pri čemu se vremenom njegovog izvršenja smatra vreme kada je dovršena radnja izvršenja, a što je poslednjeg dana prestanka protivpravnog stanja, a to je u konkretnom slučaju dan 30.01.2019. godine. Dakle, imajući u vidu da se rok zastarelosti krivičnog gonjenja računa od prestanka protivpravnog stanja, u konkretnom slučaju od dana 30.01.2019. godine, a ne onako kako to branilac okrivljenog pogrešno smatra i navodi u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, očigledno da u vreme donošenja pobijane prvostepene presude dana 16.11.2022. godine za krivičnopravne radnje okrivljenog koje su mu stavljene na teret u periodu 15.05.2014. do 16.11.2016. godine nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, pa se stoga suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjuju neosnovanim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ivana Fanka, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić