U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Ajdari Ljuljzima, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ajdari Ljuljzima - advokata Ivana Maksimovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Jagodini K.br.42/23 od 19.06.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 614/24 od 22.10.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 26.03.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ajdari Ljuljzima - advokata Ivana Maksimovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Jagodini K.br.42/23 od 19.06.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 614/24 od 22.10.2024. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Jagodini K.br.42/23 od 19.06.2024. godine okrivljeni Ajdari Ljuljzim je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 12.04.2023. godine do upućivanja okrivljenog u ustanovu za izdržavanje kazne zatvora. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, a kako je to bliže označeno u izreci presude. Okrivljeni je obavezan da plati Višem sudu u Jagodini na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, te je određeno da ostali troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenog i o njihovoj visini će se odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 614/24 od 22.10.2024. godine usvojena je žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Jagodini, pa je preinačena presuda Višeg suda u Jagodini K.br.42/23 od 19.06.2024. godine u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog Ajdari Ljuljzima, za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 12.04.2023. godine pa nadalje, dok su žalbe okrivljenog Ajdari Ljuljzima i njegovog branioca odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Ajdari Ljuljzima - advokat Ivan Maksimović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3), člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP u vezi člana 246. stav 1. KZ, te člana 451. stav 1. i člana 460. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji u celosti kao osnovan podneti zahtev, te da ukine u celosti presude Višeg suda u Jagodini K.br.42/23 od 19.06.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 614/24 od 22.10.2024. godine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači u celini navedene presude tako što će prema okrivljenom odbiti optužbu ili ga osloboditi od optužbe ili da utvrdi da je povređen zakon na štetu okrivljenog.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Ajdari Ljuljzima u podnetom zahtevu ističe da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na nezakonitom dokazu i to na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima broj 20018/23 od 12.04.2023. godine. Kao razlog nezakonitosti navedene potvrde o privremeno oduzetim predmetima, branilac ističe da njeno sačinjavanje nije proisteklo iz zakonite radnje policijskih službenika, budući da je navedena potvrda izdata od strane policijskog službenika AA koji nije bio prisutan prilikom zaustavljanja okrivljenog i pronalaska predmeta, već je na lice mesta izašao kasnije kada je rađen uviđaj.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer je potvrda o privremeno oduzetim predmetima, koja je sastavljena dana 12.04.2023. godine od strane ovlašćenog službenog lica MUP-a RS DP PU u Jagodini – OKP Odsek za suzbijanje opšteg kriminala pod KU brojem 20018/2023, pribavljena na zakonit način radnjama policijskih službenika na koje su oni ovlašćeni u skladu sa odredbom člana 286. stav 2. ZKP, odnosno rezultat je zakonito sprovedene dokazne radnje privremeno oduzimanje predmeta, tako da i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavlja zakoniti dokaz i na istoj se može zasnivati presuda. Naime, navedena potvrda o privremeno oduzetim predmetima je okrivljenom od koga su predmeti oduzeti, izdata u skladu sa odredbom člana 150. stav 1. ZKP, te ista sadrži sve obavezne elemente propisane ovom zakonskom odredbom i to opis predmeta koji su oduzeti od okrivljenog, podatke o okrivljenom Ajdari Ljuljzimu od koga su predmeti oduzeti, gde su isti pronađeni, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi, a navedenu potvrdu je bez primedbi potpisao Ajdari Ljuljzim. Osim toga, iz spisa predmeta proizilazi da su ovlašćena službena lica MUP-a RS DP PU Jagodina Odsek za suzbijanje opšteg kriminala u skladu sa odredbom člana 286. stav 2. ZKP sačinili službenu belešku broj DD-174086/23 od 12.04.2023. godine o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja radnji i mera u smislu člana 286. ZKP, kao i o predmetima koji su pronađeni i oduzeti, a vezano za izvršen pregled putničkog motornog vozila okrivljenog Ajdari Ljuljzima, pri čemu iz navedene službene beleške proizilazi da su ovlašćena službena lica policije odmah nakon preduzimanja navedenih mera i radnji u smislu člana 286. stav 4. ZKP o tome obavestila nadležnog javnog tužioca.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem, ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao nezakonito pribavljene dokaze u smislu člana 16. stav 1. ZKP označava iskaze policijskih službenika koji su podneli krivičnu prijavu protiv okrivljenog i učestvovali u njegovom hapšenju. Kao razlog nezakonitosti iskaza ovih policijskih službenika, branilac ističe da su se ovi policijski službenici u svojim iskazima datim na glavnom pretresu izjašnjavali o sadržini obaveštenja koje su dobili od okrivljenog prilikom pronalaska predmetne opojne droge.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Ovo sa razloga jer, po nalaženju Vrhovnog suda, iskazi svedoka BB, VV i GG - policijskih službenika PU Jagodina, dati u postupku istrage i na glavnom pretresu, ne predstavljaju nezakonite dokaze i na istima se može zasnivati presuda, obzirom da su pribavljeni na zakonit način, a dokazna radnja (ispitivanje svedoka) je preduzeta u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme ispitivanja navedenih svedoka, pa samim tim nije moralo biti doneto rešenje o izdvajanju navedenih dokaza iz spisa predmeta. Naime, kako iz spisa predmeta i pobijanih pravnosnažnih presuda proizilazi da su se ovi svedoci u svojim iskazima, datim u istrazi i na glavnom pretresu, o kritičnom događaju od dana 12.04.2023. godine izjašnjavali na osnovu svojih neposrednih saznanja i zapažanja do kojih su došli opažanjem vezano za sam kritični događaj, to se stoga, po oceni Vrhovnog suda, ne radi o dokazima na kojima se po odredbama ZKP presuda ne može zasnivati.

Dakle, imajući u vidu da, po oceni Vrhovnog suda, potvrda o privremeno oduzetim predmetima MUP-a RS DP PU u Jagodini – OKP Odsek za suzbijanje opšteg kriminala KU broj 20018/2023 od 12.04.2023. godine i iskazi svedoka BB, VV i GG - policijskih službenika PU Jagodina, predstavljaju zakonite dokaze na kojima se presuda može zasnivati, to samim tim nije moralo biti doneto rešenje o njihovom izdvajanju iz spisa predmeta, pa su iz navedenih razloga kao neosnovani ocenjeni navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovih dokaza i zasnivanjem pobijane pravnosnažne presude na istima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Navodima branioca okrivljenog u kojima se kao nezakonit dokaz označava fizičko-hemijsko veštačenje pronađene opojne droge kanabis koje je obavljeno od strane veštaka RKCF u Nišu Milene Jovanović se, po nalaženju Vrhovnog suda, ne osporava zakonitost navedenog veštačenja, jer branilac ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji nezakonitost ovog dokaza, odnosno suprotno kojoj zakonskoj odredbi je navedeni dokaz nezakonito pribavljen i izveden, već se zapravo samo osporava dokazna snaga navedenog veštačenja i u vezi sa tim pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja vezano za to da li pronađena supstanca predstavlja opojnu drogu kanabis ili ne, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa stoga Vrhovni sud ove navode zahteva branioca okrivljenog nije posebno ni razmatrao.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da izreka prvostepene presude ne sadrži sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, budući da u izreci prvostepene presude nisu opisane činjenice koje direktno ukazuju na postojanje kod okrivljenog Ajdari Ljuljzima namere da neovlašćeno drži i prenosi radi dalje prodaje opojnu drogu koja je pronađena u prtljažniku automobila koji se nalazio na parkingu i kojim u kritično vreme nije upravljao okrivljeni, a koja namera je po braniocu bitno obeležje predmetnog krivičnog dela.

Osnovni oblik krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.12.2019. godine) čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Imajući u vidu napred citirani zakonski opis bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, te da je u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci pravnosnažne prvostepene presude navedeno da je okrivljeni Ajdari Ljuljzim u uračunljivom stanju, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan da je njegovo delo zabranjeno, neovlašćeno držao i prenosio u većoj količini, radi dalje prodaje, supstance i preparate koji su proglašeni za opojnu drogu i to jedan PVC džak crne boje u kome se nalazilo 13 paketa od PVC folije sa osušenim delovima biljke Cannabis (konoplje) ukupne neto mase 13.114,50 grama, koja u sebi sadrži psihoaktivnu supstancu THC (tetrahidrokanabinol) u masenom udelu većem od 0,3%, a koja opojna droga je pronađena od strane ovlašćenih službenih lica PU Jagodina BB, VV i GG prilikom obavljenog pregleda putničkog motornog vozila marke „Audi A4“ registarske oznake tzv. „Republike Kosovo“ ... sakrivena u prtljažniku istog, te potom od okrivljenog privremeno oduzeta uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, pri čemu je okrivljeni bio svestan preduzetih radnji, hteo njihovo izvršenje i nastupanje zabranjene posledice, a u vreme, mestu i na način kako je to bliže navedeno u izreci presude, to se, po nalaženju Vrhovnog suda, u opisanim radnjama okrivljenog Ajdari Ljuljzima stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, zbog čega se kao neosnovani ocenjuju suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima branioca okrivljenog u ovom delu u kojima se ističe da kako sud iz izvedenih dokaza nije na nesumnjiv način utvrdio da je okrivljeni Ajdari Ljuljzim učinio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, budući da je okrivljeni u svojoj odbrani izričito naveo da nije znao šta se nalazilo u predmetnom džaku, a da je DNK-a veštačenjem utvrđeno da na paketima sa opojnom drogom nisu sadržani DNK profili okrivljenog, to je stoga sud bio dužan da u konkretnom slučaju primeni načelo in dubio pro reo sadržano u odredbi člana 16. stav 5. ZKP, te da okrivljenog na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobodi od optužbe za predmetno krivično delo, se, po nalaženju ovoga suda, suštinski osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa stoga Vrhovni sud ni ove navode zahteva branioca okrivljenog nije posebno razmatrao.

Takođe, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, isticanjem da je drugostepenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 614/24 od 22.10.2024. godine, kojom je preinačena u pogledu odluke o kazni prvostepena presuda Višeg suda u Jagodini K.br.42/23 od 19.06.2024. godine, na štetu okrivljenog povređena odredba člana 55a KZ kojom je predviđen pojam višestrukog povrata, obzirom da u konkretnom slučaju po stavu branioca nisu kumulativno ispunjena oba uslova za primenu odredbe člana 55a KZ i to konkretno nije ispunjen prvi uslov propisan tačkom 1) člana 55a KZ da je okrivljeni ranije dva puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na kaznu zatvora od najmanje jednu godinu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz razloga jer drugostepeni sud odlukom o krivičnoj sankciji koju je izrekao okrivljenom Ajdari Ljuljzimu nije povredio odredbu člana 55a KZ na štetu okrivljenog. Naime, u konkretnom slučaju su, po nalaženju Vrhovnog suda, ispunjena oba uslova propisana odredbom člana 55a KZ vezano za višestruki povrat, i to kako prvi uslov da je okrivljeni ranije dva puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni ranije pet puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu (pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 5/20 od 23.01.2020. godine, Okružnog suda u Prokuplju K.br.9/90 od 30.10.1990. godine i Okružnog suda u Prištini K.br.97/90 od 23.07.1990. godine, K.br.41/90 od 16.04.1990. godine i K.br.18/90 od 01.03.1990. godine), a ispunjen je i drugi uslov da nije proteklo 5 godina od dana otpuštanja okrivljenog sa izdržavanja kazne zatvora u trajanju od najmanje jednu godinu pa do izvršenja novog krivičnog dela i to krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je okrivljeni pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim. Ovo imajući u vidu da iz spisa predmeta i pobijanih pravnosnažnih presuda proizilazi da je okrivljeni kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci po presudi Apelacionog suda u Nišu Kž1 5/20 od 23.01.2020. godine izdržao dana 23.06.2020. godine, a da je u izreci pravnosnažne prvostepene presude utvrđeno da je predmetno krivično delo izvršio dana 12.04.2023. godine, dakle očigledno je da od dana otpuštanja okrivljenog sa izdržavanja kazne zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci pa do izvršenja predmetnog krivičnog dela nije proteklo 5 godina.

Ostalim navodima branioca okrivljenog u ovom delu se, po nalaženju Vrhovnog suda, osporava činjenično utvrđenje suda vezano za višestruku osuđivanost okrivljenog, iznošenjem sopstvene tvrdnje da je za sve osude okrivljenog, osim poslednje osude po presudi Apelacionog suda u Nišu Kž1 5/20 od 23.01.2020. godine, u smislu odredbi člana 98. stav 2. tačka 2) i 5) KZ nastupila zakonska rehabilitacija i da je sledstveno tome sud okrivljenog vezano za te osude morao smatrati neosuđivanim, pa kako ovi navodi ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to stoga Vrhovni sud ni ove navode zahteva branioca okrivljenog nije posebno razmatrao.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ajdari Ljuljzima u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi u pogledu toga u kom svojstvu i sa kojom namerom je okrivljeni neovlašćeno prenosio radi dalje prodaje opojnu drogu i odakle mu je poznato da je opojna droga u prtljažniku vozila, te da je izreka prvostepene presude protivrečna i razlozima koji su dati u njenom obrazloženju, da u prvostepenoj presudi nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama vezano za preduzimanje od strane okrivljenog radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela i za dokaze koji to potkrepljuju, kao i da sud nije dao razloge zbog čega nije uvažio dokazne predloge odbrane i to da u svojstvu svedoka ispita DD kome je kritičnog dana dato na poslugu vozilo u kojem je pronađena opojna droga i da pribavi izveštaj od PU Jagodine da li je DD pre dana 12.04.2023. godine lišavan slobode i privođen na informativni razgovor. Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, isticanjem da je prvostepeni sud nepravilno primenio odredbe članova 16. i 84. ZKP prilikom ocene dokaza i utvrđivanja činjenica tokom prvostepenog postupka. Takođe, branilac okrivljenog kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede odredaba članova 451. stav 1. i 460. stav 1. ZKP, isticanjem da drugostepeni sud nije u obrazloženju drugostepene presude ocenio sve žalbene navode branioca. U obrazloženju podnetog zahteva branilac okrivljenog navodi i povrede odredaba člana 367. stav 2. tačka 7) i člana 368. stav 1. tačka 1) ZKP, isticanjem da prvostepeni sud nije doneo nikakvu procesnu odluku vezano za dokazne predloge odbrane koji su isticani na glavnom pretresu održanom dana 23.04.2024. godine i to da se u svojstvu svedoka ispita ĐĐ i vlasnik kafane „EE“ iz Jagodine pod imenom ŽŽ, a radi provere odbrane okrivljenog.

Imajući u vidu da povrede odredaba člana 367. stav 2. tačka 7), člana 368. stav 1. tačka 1), člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i 3), člana 451. stav 1. i člana 460. stav 1. ZKP nisu predviđene kao dozvoljeni zakonski razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva uoššte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 3) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ajdari Ljuljzima - advokata Ivana Maksimovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedene povrede zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković