Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miodraga Stišovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 10K 1232/21 od 24.01.2024. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1.br. 684/24 od 20.09.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 25.03.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miodraga Stišovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 10K 1232/21 od 24.01.2024. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1.br. 684/24 od 20.09.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu 10K 1232/21 od 24.01.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 5 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine ne izvrši novo krivčino delo. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećene, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1.br. 684/24 od 20.09.2024. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovane žalba javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog AA i presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 10K 1232/21 od 24.01.2024. godine, potvrđena. U stavu drugom izreke, odbačena je kao neblagovremena dopuna žalbe branioca okrivljenog AA izjavljena dana 11.03.2024. godine protiv presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu 10K 1232/21 od 24.01.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Miodrag Stišović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i premet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu i, na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog Zakonika ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda, i kao nezakonite dokaza označava iskaz oštećene i sudsko-medicinsko veštačenje. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona branilac navodi da je iskaz oštećene BB dat u policiji različit od iskaza datog na glavnom pretresu dana 18.08.2021. godine, da je u iskazu sa glavnog pretresa uočljiva težnja oštećene da sebe viktimizuje, a okrivljenog predstavi kao nasilnika, za razliku od iskaza datog u policiji, te da odbrana smatra da je iskaz oštećena sračunato promenila s obzirom na uspeh u postupku, te da je prvostepeni sud usled očiglednih razlika u datim iskazima iskaz oštećene sa glavnog pretresa od 18.12.2018. godine trebalo da izuzme u celosti iz razmatranja. Takođe, branilac navodi da sudsko-medicinsko veštačenje obiluje neodređenostima i paušalnim ocenama, a naročito imajući u vidu da sudski veštak nije na nesumnjiv način utvrdio kada su nastale povrede oštećene i na koji način su iste nastale, kao i da je isto nepotpuno, jer nedostaju određena dokumenta.

Na opisani način, iako se branilac formalno poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, isti polemiše sa činjeničnim utvrđenjima, iznoseći istovremeno sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizlaze, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, koju obrazlaže navodima da je u toku postupka tužilac delimično odustao od optužbe u odnosu na jednu od dve radnje izvršenja krivičnog dela. Naime, dana 24.01.2024. godine tužilac je izvršio „preciziranje“ optužnog akta, tako što je izostavio radnju izvršenja od 07.10.2017. godine zbog nastupanja apsolutne zastarelosti, a čemu se odbrana protivila, jer Zakonik o krivičnom postupku ne poznaje institut „preciziranja“, a koju radnju je prvostepeni sud samostalno u presudi na strani 13 tumačio kao izmenu optužnog akta. Po stavu odbrane, prvostepeni sud je bio u obavezi da donese odbijajuću presudu u odnosu na pomenutu radnju izvršenja od 07.10.2017. godine, a kako to nalaže član 422. ZKP, a što je propustio da učini na štetu okrivljenog, na koji način je i došlo do te povrede.

Na opisani način, iako se branilac ponovo poziva na zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti (člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP), isti u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 422. ZKP (koju povredu i sam numeriše).

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac označava i obrazlaže povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP.

Međutim, činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 422, člana 438. stav 2. tačka 2 i 3) ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miodraga Stišovića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković