Presudom Višeg suda u Zaječaru 1Kž1. 7/23 od 20.02.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Milana Petkovića i presuda Osnovnog suda u Knjaževcu 6K. broj 123/20 od 20.10.2022. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Milan Petković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo ometanje pravde iz člana 336b stav 1. Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milana Petkovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama okrivljeni oglašen krivim da je izvršio krivično delo ometanje pravde iz člana 336b stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) i to da je navedeno delo izvršio pasivnom radnjom, odnosno nečinjenjem iako se ovo krivično delo po navodima branioca može izvršiti samo aktivnom radnjom, odnosno činjenjem u vidu pozivanja na otpor, pozivanja na neizvršenje sudskih odluka ili ometanjem na drugi način vođenja sudskog postupka.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se pravnosnažne presude suštinski pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, nisu osnovani.

Krivično delo ometanje pravde iz člana 336b stav 1. KZ čini onaj ko druge poziva na otpor ili na neizvršenje sudskih odluka ili na drugi način ometa vođenje sudskog postupka. Dakle, radnja izvršenja krivičnog dela sadrži alternativno postavljene radnje i može se sastojati u pozivanju na otpor ili na neizvršenje sudskih odluka ili na drugi način ometanje vođenja sudskog postupka.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim da je „sa umišljajem i u uračunljivom stanju, ometao vođenje sudskog postupka, i to izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Knjaževcu I. broj 209/14, na taj način što... nije dozvolio sudskim izvršiteljima Osnovnog suda u Knjaževcu, Pavlović Draganu i Jovanović Nebojši, da sprovedu izvršnu radnju ispražnjenje i predaju nepokretnosti izvršnog dužnika BB (njegove supruge) izvršnom poveriocu VV, tako što je zaključao kuću i nije hteo da je otključa, rekavši da će zapaliti kuću i svakog ko priđe ili uđe unutra i ako bude sprečen, on će to učiniti kasnije, a što je ponovio više puta... iako je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“.

Imajući u vidu navedeno, po oceni ovog suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela ometanje pravde iz člana 336b stav 1. KZ i to kako objektivna koja se odnose na radnje okrivljenog (okrivljeni nije dozvolio sudskim izvršiteljima da sprovedu izvršnu radnju ispražnjenje tako što je zaključao kuću i istu nije hteo da otključa rekavši da će je zapaliti kao i svakog ko priđe ili uđe unutra, te da će i ako bude sprečen to učiniti kasnije), tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svest i volja) okrivljenog za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela, pa su suprotni navodi iz zahteva ocenjeni kao neosnovani, jer navedene radnje okrivljenog predstavljaju alternativnu radnju izvršenja ovog krivičnog dela „na drugi način ometanje vođenja sudskog postupka“.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, koja povreda ne predstavlja zakonom propisan razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić