Branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Đurić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, povrede zakona iz člana 15. ZKP, člana 16. stav 2.,3.,4. i 5. ZKP, člana 68. stav 1. tačka 3. i tačka 11. ZKP, člana 71. stav 5. i 6. ZKP, člana 72. stav 1. tačka 2) i stava 2. tačka 4) ZKP, člana 92. stav 1. ZKP, člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, člana 440. stav 1. i 2. ZKP, člana 14., 25. i 219b KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili preinači presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog u uvodu zahteva numeriše bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, dok u obrazloženju zahteva ističe povredu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Međutim, istaknutu povredu zakona obrazlaže navodima da je prvosteni sud prenaglio sa zaključenjem glavnog pretresa, jer prethodno nije ispitao svedoka BB, koji je bio ključni svedok u ovom krivičnom postupku, čime je i odbrani uskraćeno pravo da postavlja pitanja svedoku u kontradiktornom postupku, kao i da je to što je svedok bio hospitalizovan u toku postupka, privremena smetnja, te da je ovakvim postupanjem suda uskraćeno pravo na odbranu okrivljenom. Pored toga, branilac okrivljenog ističe da je sud izveo pogrešan zaključak da je priključenje izvršeno suprotno propisima, te opširno analizira u kojoj fazi radova je potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, te da je sud svoje zaključke zasnovao na pretpostavci protivpravnosti, te da iz dokaznog materijala ne proizlazi postojanje umišljaja na strani okrivljenog, kao i da javni tužilac nije dokazao protivpravnost radi okrivljenog, na koji način osporava utvrđeno činjenično stanje i izvedene dokaze, u smislu odredbe člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog, pored toga, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ali navodi zahteva branioca okrivljenog, ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno te povrede sastoje.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (člana 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Pored toga, branilac okrivljenog numeriše i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 15. ZKP, člana 16. stav 2.,3.,4. i 5. ZKP, člana 68. stav 1. tačka 3. i tačka 11. ZKP, člana 71. stav 5. i 6. ZKP, člana 72. stav 1. tačka 2) i stava 2. tačka 4) ZKP, člana 92. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da povrede zakona na koju ukazuje odbrana iz člana 440. ZKP, kao i iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 15. ZKP, člana 16. stav 2.,3.,4. i 5. ZKP, člana 68. stav 1. tačka 3. i tačka 11. ZKP, člana 71. stav 5. i 6. ZKP, člana 72. stav 1. tačka 2) i stava 2. tačka 4) ZKP, člana 92. stav 1. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to je isti u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković