Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je u pobijanim rešenjima sud pogrešno primenio odredbe materijalnog prava kada je odbio zahtev branioca okrivljenog u delu koji se odnosi na sastav zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka, uz obrazloženje da navedena radnja nije preduzeta u korist odbrane okrivljenog i da se ne radi o obrazloženom podnesku u smislu odredaba ZKP. U zahtevu se navodi da je takav stav suda suprotan odredbi člana 261. stav 1. i 2. tačka 7) ZKP, kao i Tarifnom broju 4 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, jer je sastavljanje zahteva za naknadu troškova predstavlja sastavljanje ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP, propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Tarifnim brojem 4. Advokatske tarife u stavu 1. propisano je i taksativno označeno za sastavljanje kojih podnesaka advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1, dok je stavom 2. istog Tarifnog broja propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1 za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Imajući u vidu napred navedeno, citirane odredbe ZKP i Advokatske tarife, Vrhovni kasacioni sud je našao da predmetni podnesak – troškovnik, kojim je branilac zahtevao naknadu troškova krivičnog postupka, predstavlja podnesak koji je sačinjen radi ostvarivanja prava i interesa okrivljenog u postupku, s obzirom da sud po službenoj dužnosti nije pokrenuo postupak za isplatu troškova, već je to inicirao upravo branilac pomenutim podneskom. Iz navedenog razloga se ne može prihvatiti zaključak dat u pobijanim rešenjima da podnošenje troškovnika od strane branioca ne predstavlja radnju koju advokat preduzima u korist odbrane okrivljenog, već predstavlja ispostavljanje računa za izvršene advokatske usluge, što u širem smislu predstavlja obavezu advokata, pa se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda troškovnik može smatrati sastavljanjem ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Kako nagrada za sastavljanje zahteva za troškove krivičnog postupka nije predviđena Tarifnim brojem 4. stav 1, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, takav zahtev se ima smatrati nagradom za sastavljanje ostalih podnesaka u krivičnom postupku, shodno stavu 2. Tarifnog broja 4, na ime koje advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kao osnovan, ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje, da bi se u ponovnom postupku otklonila povreda zakona na koju je ukazano ovom presudom i s tim u vezi utvrdila visina nagrade i nužnih izdataka branioca u skladu sa odredbama ZKP i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i donela pravilna, jasna i na zakonu zasnovana odluka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                           Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić