Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Šandora Takača, advokat Vladimir Đurđević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijanu presudu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Šandora Takača, advokata Vladimira Đurđevića, ukazuje da je pobijana presuda drugostepenog suda doneta uz bitnu povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP jer je tom presudom optužba prekoračena.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom Šandoru Takaču optužnicom Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Kto 106/20 od 01.09.2020. godine, preciziranom 25.06.2021. godine, stavljeno na teret izvršenje produženog krivičnog dela obljuba sa detetom u pokušaju iz člana 180. stav 1. KZ u vezi člana 30. i 61. KZ, i okrivljeni oglašen krivim presudom Višeg suda u Novom Sadu K 146/20 od 25.06.2021. godine zbog produženog krivičnog dela obljuba sa detetom u pokušaju iz člana 180. stav 1. KZ u vezi člana 30 i 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina.

Protiv navedene presude Višeg suda u Novom Sadu K 146/20 od 25.06.2021. godine, žalbe su izjavili Viši javni tužilac u Novom Sadu zbog odluke o krivičnoj sankciji, branilac okrivljenog iz svih zakonskih razloga i punomoćnik maloletne oštećene zbog odluke o imovinskopravnom zahtevu. Dakle, u konkretnom slučaju žalba nije izjavljena samo u korist već i na štetu okrivljenog, u delu odluke o krivičnoj sankciji.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 733/21 od 12.10.2021. godine usvajanjem žalbe branioca okrivljenog ukinuta je presuda Višeg suda u Novom Sadu K 146/20 od 25.06.2021. godine i predmet vraćen tom sudu na ponovno odlučivanje.

Postupajući po nalogu drugostepenog suda iz navedenog rešenja, Viši sud u Novom Sadu je u ponovljenom postupku ispitao maloletnu oštećenu, nakon čega je Viši javni tužilac u Novom Sadu dana 07.07.2022. godine, izmenio optužnicu Kto 106/20 od 01.09.2020. godine u pogledu činjeničnog opisa dela, ostajući pri istoj pravnoj kvalifikaciji (produženo krivično delo obljuba sa detetom u pokušaju iz člana 180. stav 1. KZ u vezi člana 30. i 61. KZ), navodeći da je okrivljeni: „U periodu od marta 2018. godine do 28.02.2020. godine, u ... i ..., sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, pri čemu je znao da je njegovo delo zabranjeno, u cilju zadovoljenja svog polnog nagona sa umišljajem pokušao da izvrši sa obljubom izjednačen čin i druge polne radnje sa detetom, oštećenom AA, rođenom 2008. godine, na taj način što je: - u ... u porodičnoj vikendici, koja se nalazi na ... na parceli br. .., u više navrata mazio i ljubio oštećenu po telu, grudima i polnom organu, i to kako preko odeće tako i kada joj je skinuo odeću, te tražio da ga oštećena svojom rukom dodiruje po polnom organu, a potom da mu masturbira i ljubi polni organ, a nekoliko puta tražio i da ga oralno zadovoljava na način da njegov polni organ stavi u usta; - u ... u porodičnoj kući koja se nalazi u ul. ..., u četiri navrata puštao filmove pornografskog sadržaja koje je zajedno sa oštećenom gledao na televizoru za koje vreme je tražio da ga oštećena rukom dodiruje po polnom organu, a nakon toga i da ga oralno zadovoljava na način da njegov polni organ stavi u usta i jezikom pravi kružne pokrete oko njegovog polnog organa, a što je oštećena i činila“.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 129/21 od 08.07.2022. godine okrivljeni Šandor Takač oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela obljuba sa detetom u pokušaju iz člana 180. stav 1. KZ u vezi člana 30. i 61. KZ, koje mu je i stavljeno na teret citiranom izmenjenom optužnicom Kto 106/20 od 07.07.2022. godine.

Pobijanom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 811/22 od 26.01.2023. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda Kž1 811/22 od 06.03.2023. godine, u stavu prvom, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Šandora Takača, preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K 129/21 od 08.07.2022. godine, u delu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog Šandora Takača oglasio krivim zbog produženog krivičnog dela obljuba sa detetom u pokušaju iz člana 180. stav 1. KZ u vezi člana 30. i 61. KZ koje je izvršio „u periodu od marta meseca 2018. godine do 28.02.2020. godine, u ..., na ..., parcela .., u svojoj kući, sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, vršio druge polne radnje i sa umišljajem pokušao da izvrši sa obljubom izjednačen čin sa detetom maloletnom AA, rođenom 2008. godine, na taj način što je u više navrata, najmanje tri puta mesečno, prvo rukama dodirivao po telu, grudima i polnom organu, preko odeće kao i kada bi sa maloletne skinuo odeću, a takođe je naveo maloletnu da ga dodiruje po polnom organu preko odeće, a nakon što bi svukao odeću, ljubio je maloletnu po grudima i polnom organu i naveo maloletnu da njegov polni organ ljubi te dok je ona to radila, tražio od nje da njegov polni organ stavi u usta u cilju zadovoljenja svoje polne pohote, što je ona odbila da uradi, pri čemu je znao da je njegovo delo zabranjeno“.

Prema članu 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Tužilac može, shodno članu 409. ZKP, da vrši izmene činjeničnog opisa krivičnog dela tokom trajanja krivičnog postupka, pa tako optužni akt može izmeniti izostavljanjem, dodavanjem i/ili promenom određenih činjeničnih navoda, kao i promenom pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela, ali da zahteva da između optužbe i presude postoji identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, tako da eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je, donoseći pobijanu presudu, u kojoj je, bez održavanja pretresa, izmenio činjenični opis krivičnog dela iz optužnice Kto 106/20 od 07.07.2022. godine, ali koja je predmet raspravljanja pred sudom i to tako što je u pogledu radnji koje je okrivljeni preduzeo u ..., na ... na parceli br. .., nakon reči „u više navrata“ u izreku presude dodao reči „najmanje tri puta mesečno“, koje nisu navedene ni u optužnici niti u prvostepenoj presudi, jer je pored opisa pokušaja krivičnog dela obljuba sa detetom (alineja 1) dodata veća količina kriminalne delatnosti (alineja 2) i to svršeno krivično delo iz člana 180. stav 1. KZ.

Navedenom izmenom činjeničnog opisa dela u izreci drugostepene presude povećan je broj preduzetih radnji izvršenja u odnosu na optužnicu, a samim tim i njegova kriminalna volja, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da je, u konkretnom slučaju, pobijanom presudom povređen objektivni identitet optužbe na štetu okrivljenog.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud, donošenjem pobijane presude prekoračio optužbu i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Šandora Takača, advokata Vladimira Đurđevića, ukinuo pobijanu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će prilikom odlučivanja imati u vidu razloge ove presude, te će postupiti po istima i otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano, posebno vodeći računa o položaju maloletne oštećene i sprečavanju njene sekundarne viktimizacije, u smislu člana 150-157. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Vrhovni kasacioni sud, shodno donetoj odluci, nije razmatrao ostale povrede zakona istaknute u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nalazeći da je to bespredmetno u ovakvoj procesnoj situaciji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić