Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog M.V., advokat M.L., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer je presuda zasnovana na dokazima na kojima se ne može zasnovati, te u tom smislu kao nezakonite dokaze najpre označava potvrde o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog M.V., ističući da su iste proistekle iz nezakonitih radnji, budući da je kritičnom prilikom vršen pretres okrivljenog M.V., njegovog vozila i njegove kuće-vikendice, nakon čega je od okrivljenog oduzeta opojna droga i o tome su sačinjene predmetne potvrde, a za navedena pretresanja nije bilo naredbe suda i nije sačinjen zapisnik ili službena beleška.

Po nalaženju ovog suda, potvrde o privremeno oduzetim predmetima od M.V. MUP RS PU Smederevo KU 272/15 od 13.02.2015. godine su sačinjene na osnovu člana 286. st.1. i 2. ZKP, koje odredbe omogućavaju organima unutrašnjih poslova da radi obezbeđenja tragova krivičnog dela i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz preduzmu potrebne mere i radnje, pa tako da izvrše pregled prevoznih sredstava putnika i prtljaga i o tome sačine zapisnik ili službenu belešku, a u cilju obezbeđenja predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz izvrše i pregled i fotografisanje prostorija ili prostora, što je upravo i učinjeno u konkretnom slučaju. Tom prilikom sačinjene su navedene potvrde o privremenom oduzimanju predmeta.

Neosnovani su navodi iz zahteva branioca okrivljenog M.V. da su navedeni dokazi nezakoniti, jer po oceni ovog suda u konkretnom slučaju navedene potvrde su sačinjene na osnovu citiranih zakonskih odredbi, te nije vršeno pretresanje stana i drugih prostorija ili lica u smislu člana 152. ili 158. ZKP, kako to neosnovano u zahtevu ističe branilac okrivljenog. Ovo tim pre kada se ima u vidu da se oduzeti predmeti – opojna droga, moraju oduzeti bez obzira na ishod krivičnog postupka, u smislu odgovarajućih odredaba ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu kao nedozvoljen dokaz označava i transkripte razgovora okrivljenih i drugih lica ističući da snimanje telefonskih komunikacija nije bilo pokriveno naredbom suda.

Međutim, kako se u spisima nalazi više naredaba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Smederevu Kpp 33/14, pa između ostalog i naredba od 10.09.2014. godine koja je izdata na osnovu člana 166. u vezi člana 161. st. 1. i 2. i člana 162. stav 1. tačka 2) ZKP, kojom je određen nadzor i snimanje komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava okrivljenog G.A. koji koristi telefonske brojeve ... i ... i telefonski aparat IMEI broja ..., a transkripti sa kojih brojeva telefona su pročitani kao dokaz u ovom postupku, to su, po oceni ovog suda, neosnovani navodi branioca okrivljenog da su u konkretnom slučaju transkripti razgovora koji su izvedeni kao dokaz u ovom postupku nezakonit dokaz jer su pribavljeni bez naredbe suda.

Branilac okrivljenog u zahtevu kao nedozvoljen dokaz označava i iskaze svedoka policajaca J.T. i S.D. navodeći da su oni na glavnom pretresu svedočili o sadržini onoga što su prilikom hapšenja čuli od okrivljenih, a u vezi sa predmetima krivičnog dela, te da takvi delovi iskaza ovih svedoka su nedozvoljeni dokazi i bilo ih je nužno izdvojiti iz spisa.

Po oceni ovog suda, svedoci J.T. i S.D. se u svojim iskazima nisu izjašnjavali o svojim operativnim saznanjima, već o onome što su neposredno kritičnom prilikom opazili, te i o činjenici da su otišli u kuću – vikendicu vlasništvo okrivljenog M.V. kritičnom prilikom, jer im je sam okrivljeni prilikom hapšenja saopštio da u prostoru garaže ima opojne droge što je ponovio u odbrani u krivičnom postupku, pa se i u ovom slučaju radi o zakonito pribavljenim dokazima.

Imajući u vidu sve navedeno, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog M.V. u zahtevu navodi da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP u vezi člana 73. stav 3. tačka 4) ZKP, jer po oceni branioca okrivljeni M.V. i G.A. nisu mogli da imaju zajedničkog branioca tokom postupka s obzirom da su njihove odbrane u koliziji.

Branilac okrivljenog ističe u zahtevu i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodeći da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, budući da ne sadrži zakonski opis predmeta krivičnog dela.

Branilac u zahtevu ističe i da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ukazujući da u obrazloženju pobijane presude nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama.

U zahtevu se ukazuje na to da se drugostepeni sud nije držao obaveze iz člana 451. stav 1. ZKP, jer prvostepenu presudu nije potpuno ispitao u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tač. 5) i 11) i stav 2. tačka 2) i povrede člana 451. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                           Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                        Janko Lazarević,s.r.