Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Lazar Puletić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude ili ih preinači i okrivljenu na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je reč „lažeš“ koju je okrivljena uputila privatnom tužiocu pred policijom, istu izgovorila kako bi zaštitila svoje pravo, odnosno opravdani interes, i da se to ne može smatrati uvredom, imajući u vidu odredbu člana 170. stav 4. KZ, koja propisuje da se neće kazniti učinilac ako je izlaganje dato u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanog interesa, tj. ako se iz načina izražavanja ili drugih okolnosti vidi da to nije učinjeno u nameri omalovažavanja, a što je prema stavu branioca, u konkretnom bio slučaj.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljene ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 170. stav 1. KZ propisano je da ko uvredi drugog, kazniće se novčanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa, ili novčanom kaznom od 40.000,00 do 200.000,00 dinara, dok je stavom 4. navedenog člana propisano da se neće kazniti za delo iz stava 1. do 3. tog člana učinilac, ako je izlaganje između ostalog, dato u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja.

Branilac u zahtevu izdvaja navedenu inkriminaciju kao jednu od više upućenih uvredljivih reči, koje su navedene u izreci presude (iz izreke pobijane pravnosnažne presude, proizilazi da je okrivljena kritičnom prilikom privatnom tužiocu osim reči „lažeš“ na koju je branilac ukazao u zahtevu, uputila još i reči: „marš džukelo jedna, ti si lopov“), pa stoga polazeći od navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da su sve reči upućene privatnom tužiocu imale uvredljiv karakter i da iste predstavljaju izjavu omalovažavanja privatnog tužioca, te po nalaženju ovog suda, a suprotno navodima iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, delo za koje je okrivljena oglašena krivom, a kako je to opisano u izreci prvostepene presude, sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljene ističe da su razlozi pobijane prvostepene presude protivrečni izreci, da su nejasni i međusobno protivrečni, kojim navodima po oceni ovog suda, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene osporava vreme izvršenja krivičnog dela, zatim iskaz privatnog tužioca tvrdeći da je isti krajnje nelogičan, kao i iskaze ispitanih svedoka VV, GG i DD, ističući da njihovi iskazi nisu precizni i da ovi svedoci govore različito u pogledu onoga što su čuli da je navodno okrivljena izgovorila privatnom tužiocu.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljene osporava ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, odnosno ukazuje da je u pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                       Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić