Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Dejan Jovanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći u uvodu konkretno o kojoj povredi zakona se radi, s tim što iz obraloženja proizilazi da ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) i 8) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, kao i na povrede člana 32. stav 1. i 145. stav 2. Ustava RS, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da zahtev valja odbaciti, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljene AA u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja, ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, a u obrazloženju zahteva, s tim u vezi, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP isticanjem da je za predmetno krivično delo, u vreme izvršenja, bila zaprećena kazna zatvora od jedne do osam godina, da je Zakonom o izmenama i dopunama KZ koji je stupio na snagu 06.12.2024. godine za krivično delo iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ propisana kazna zatvora od dve do deset godina, te da su zbog toga svi glavni pretresi nakon 06.12.2024. godine održani pred sudom koji je bio nepropisno sastavljen, jer je trebalo da sudi veće sastavljeno od jednog sudije i dvoje sudija porotnika, a ne sudija pojedinac.

Pored toga, zahtevom se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da je izreka prvostepene presude sama sebi protivrečna u pogledu odredaba koje se odnose na krivicu, obzirom da se u izreci navode odredbe koje se odnose i na nehat i na umišljaj (član 22, koja se odnosi na opšti pojam krivice, te član 25. KZ, koja se odnosi na umišljaj), a postupak je vođen za krivično delo izvršeno iz nehata.

Branilac okrivljene u obrazloženju zahteva ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, i s tim u vezi navodi da pobijanom presudom nije u potpunosti rešen predmet optužbe. Međutim, obrazlažući ovu povredu, branilac ističe da se u izreci prvostepene presude ne navodi koja je to neprilagođena brzina kojom je okrivljena upravljala u konkretnoj situaciji i polemiše sa iskazom veštaka saobraćajno-tehničke struke, uz sopstveni zaključak da je sud u konkretnoj situaciji morao uzeti varijantu koja je najpovoljnija za okrivljenu,a kojim navodima, po oceni ovoga suda, u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, odnosno nerazumljivost izreke presude, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP.

Branilac u obrazloženju, kao razlog podnošenja, navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, međutim ne navodi na koji način je nižestepenim presudama odlukom o krivičnoj sankciji učinjena povreda zakona, već s tim u vezi ističe da je prvostepeni sud pogrešno kao otežavajuću okolnost cenio držanje okrivljene tokom postupka, obzirom da se okrivljena ponašala izuzetno konkretno, dok je drugostepeni su pogrešno naveo u svojoj odluci da je drugostepeni sud cenio držanje okrivljene nakon učinjenog krivičnog dela kao olakšavajuću okolnost, što je apsolutno netačno. Izloženim navodima zahteva, po oceni ovoga suda, branilac u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP i polemiše sa utvrđenim olakšavajućim otežavajućim okolnostima na strani okrivljene, a koje su cenjene prilikom donošenja odluke o vrsti i visini kazne.

Kako sve navedene povrede zakona – iz člana 438. stav 1. tačka 3) i 11) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Najzad, u podnetom zahtevu, branilac navodi da su nižestepenim presudama učinjene povrede člana 32. stav 1. i člana 145. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojim je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen, jer nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković