Odlučujući o žalbama Višeg javnog tužioca u Šapcu, branilaca okrivljenih M.R., K.I., LJ.K. i N.V., Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 1396/15 od 19.01.2016. godine odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih prvnosnažnih presuda branilac okrivljenih M.R. i K.I., adv. S.A., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude preinači i okrivljene oslobodi od optužbe ili da obe presude ukine.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih M.R. i K.I. je neosnovan.

Branilac okrivljenih u zahtevu navodi da je za postojanje krivičnog dela za koje su okrivljene oglašene krivim neophodno da izvršilac ide za tim da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, a u konkretnom slučaju, u izreci pravnosnažne presude nije navedeno da su okrivljene pribavile protivpravnu imovinsku korist već samo imovinsku korist zbog čega, prema zahtevu, ne postoji jedno od bitnih obeležja krivičnog dela iz člana 234. KZ u bilo kom obliku, čime je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Naime, izreka prvostepene presude sadrži objektivne činjenice o radnjama okrivljenih (iskorišćavanjem svog položaja koja imaju kao odgovorna lica u U. banca B. – Filijala Š., sprovođenje postupka i otvaranje tekućih raučuna i stvaranje uslova za odobravanje uzimanja Flash cash kredita licima koja su uz podnete zahteve za kredit prilagale i službene isprave sa neistinitom sadržinom i pribavljanje drugim licima imovinske koristi tim radnjama u označenom iznosu), kojima se, prema zakonskom opisu krivičnog dela iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ izvršava to krivično delo, kao i činjenice subjektivne prirode koje se tiču direktnog umišljaja okrivljenih kao oblika vinosti sa kojim se izvršava krivično delo u pitanju, odnosno postojanje svesti okrivljenih o značaju i zabranjenosti dela i volje da delo izvrše.

Činjenica da u tom opisu nije izričito navedeno da je imovinska korist pribavljena izvršenjem dela protivpravna, kako je imovinska korist opredeljena u članu 234. KZ, ne isključuje sama po sebi postojanje krivičnog dela u inkriminisanim radnjama okrivljenih, jer je protivpravnost obeležje opšteg pojma krivičnog dela. To znači da će imovinska korist uvek biti protivpravna ako iz okolnosti određenog slučaja proizilazi da je pribavljena zabranjenim odnosno protivpravnim delovanjem koje je propisano kao radnja izvršenja određenog krivičnog dela, a u konkretnom slučaju iz činjeničnog opisa dela proizilazi da su radnje okrivljenih kojima je pribavljena imovinska korist protivne propisima koji uređuju poslovanje banke, uz postojanje svesti okrivljenih o zabranjenosti tih radnji, što pribavljenu imovinsku korist čini protivpravnom.

Stoga neosnovano branilac u zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Takođe, neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP a naime da je u konkretnom slučaju primenjen zakon koji se ne može primeniti, jer bi se ovde eventualno moglo raditi o jednom krivičnom delu zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav1. u vezi člana 61. KZ a ne o krivičnom delu za koje su okrivljene oglašene krivim. Na istu povredu zakona odbrana okrivljenih ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju, na strani 6, u poslednjem stavu, dao razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Ocenivši, iz iznetih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih M.R. i K.I. neosnovanim, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                      Dragiša Đorđević,s.r.