Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 638/24 od 26.11.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Beogradu i branilaca okrivljenih, a presuda Višeg suda u Beogradu K broj 251/23 od 28.02.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branioci okrivljenog Mihaila Woodard Zotovića – advokati Dragoslav Trninić i Vojislav Šain, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe;

- branilac okrivljenog Marka Aleksića – advokat Marko Pušica, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Mihaila Woodard Zotovića – advokata Dragoslava Trninića i Vojislava Šaina i branioca okrivljenog Marka Aleksića – advokata Marka Pušice su neosnovani. Branioci okrivljenih zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se presude zasnivaju na nezakonitom dokazu i to na nalazu sudskog veštaka za oblast informacione tehnologije iz razloga što je navedeno veštačenje izvršeno na osnovu naredbe VJT od 10.06.2020. godine, što je suprotno odredbi člana 152. stav 3. ZKP, koja predviđa da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka preduzima isključivo po naredbi suda.

Pored navedenog branilac okrivljenog Marka Aleksića – advokat Marko Pušica kao nezakonit dokaza izdvaja i iskaz svedoka, policijskog službenika BB, jer je ovaj svedok operativna saznanja o prodaji opojne droge od strane okrivljenih izneo u istrazi i na glavnom pretresu, iz čega proizilazi da pobijane presude počivaju na operativnom radu policije, a ne na dokazima na kojima se u skladu sa ZKP može zasnovati sudska odluka.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je veštačenje mobilnog telefona marke „...“, model „...“, crne boje, IMEI broja ..., sa pripadajućom SIM karticom mobilnog operatera VIP, serijskog broja ..., privremeno oduzet od okrivljenog AA, po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od 03.06.2020. godine, određeno naredbom VJT u Beogradu KTI br.265/20 od 10.06.2020. godine, na osnovu člana 113, 114, 117 i 118. ZKP, a za veštaka za oblast informacione tehnologije je određen sudski veštak Saša Krstić.

Odredbom člana 113. stav 1. ZKP propisano je da će organ postupka odrediti veštačenje kada je za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice u postupku potrebno stručno znanje.

Odredbom člana 117. stav 1. ZKP propisano je da će organ postupka po službenoj dužnosti ili na predlog stranke i branioca odrediti veštačenje pisanom naredbom, a ako postoji opasnost od odlaganja veštačenje se, uz obavezu sastavljanja službene beleške, može odrediti i usmeno.

Kako je pisana naredba javnog tužioca VJT u Beogradu doneta u skladu sa odredbom člana 113. stav 1. i 117. stav 1. ZKP, koja reguliše dokaznu radnju veštačenja u predistražnoj fazi postupka, na osnovu ovlašćenja iz odredbe člana 285. ZKP, to je veštačenje sadržaja mobilnog telefona koje je obavio veštak za oblast informacione tehnologije Saša Krstić učinjeno u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Stoga je, po oceni ovog suda, nalaz i mišljenje veštaka za oblast informacione tehnologije Saše Krstića od 16.06.2020. godine zakonit dokaz na kome se presuda može zasnivati.

U konkretnom slučaju nije ni obavljeno pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme, u smislu člana 150., 152. i 155. ZKP, pa samim tim nije bila neophodna naredba suda, kako to pogrešno zaključuju branioci, već je organ postupka – javni tužilac, koji rukovodi predistražnom fazom postupka, u cilju dokazivanja činjenica u postupku, odredio veštačenje. Navedena dokazna radnja je u svemu izvedena u saglasnosti sa zakonskim odredbama članova 113 - 118 ZKP, usled čega po oceni Vrhovnog suda ni neposredno ni posredno, sama po sebi, niti prema načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa Ustavom, Zakonikom o krivičnom postupku, drugim zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Takođe su kao neosnovani ocenjeni navodi zahteva branioca okrivljenog Marka Aleksića – advokata Marka Pušice kojima se kao nezakonit dokaz ističe i iskaz svedoka policijskog službenika BB, jer se pobijane presude zasnivaju na operativnim saznanjima navedenog svedoka, iz razloga što iz spisa predmeta proizilazi da je svedok BB – policijski službenik, u toku postupka saslušan kao svedok na okolnosti i činjenice koje je neposredno zapazio prilikom obavljanja službene radnje, a povodom predmetnog događaja, te koji je objasnio da je kritičnog dana, zajedno sa kolegama pratio kretanje AA, da su zaustavili okrivljenog AA i ličnim pregledom kod njega pronašli opojnu drogu upakovanu u pvc paketiće, da su zajedno sa njim otišli u iznajmljeni stan, da su prilikom ulaska u stan zatekli okr. Marka Aleksića i Mihaila Zotovića, da su u stanu pronašli opojnu drogu i vagicu za merenje i da su ličnim pregledom okrivljenog Mihaila takođe pronašli opojnu drogu.

Kako se, dakle, navedeni svedok u svom iskazu nije izjašnjavao o okolnostima vezanim za operativna saznanja, do kojih je došao u vezi sa obavljanjem službene dužnosti, već o okolnostima koje je neposredno video prilikom obavljanja službene radnje kritičnom prilikom, to je podneti zahtev ocenjen kao neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahteva, u odnosu na gore navedenu povredu zakona, branilac okrivljenog Marka Aleksića ukazuje da je DNK vešačenjima prethodila kontaminacija u vidu prenosa biloškog materijala okrivljenog i to pre svega usled prethodnog hemijsko – toksikološkog veštačenja, a naknadno i usled načina na koji je materijal dostavljen na veštačenje, u zajedničkom pakovanju, pa sudski veštak prilikom ispitivanja na glavnom pretresu nije mogao isključiti mogućnost prenosa bioloških tragova unakrsnom kontaminacijom predmeta veštačenja. Ovim navodima se suštinski osporava dokazna snaga DNK veštačenja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za sudsku medicinu – DNK laboratorija br. 375/20 od 15.10.2020. godine i dopunsko veštačenje od 25.01.2022. godine, a samim tim i činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama, što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Branioci okrivljenog Mihaila Woodard Zotovića – advokati Dragoslav Trninić i Vojislav Šain u podnetom zahtevu, kao razlog podnošenja, ističu i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da nije konkretizovana radnja krivičnog dela od strane okrivljenog odnosno da nisu navedene konkretne radnje okrivljenog kojima je izvršio predmetno krivično delo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mihaila Woodard Zotovića se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Izrekom pravnosnažne presude okrivljeni AA, Mihailo Woodard Zotović i Marko Aleksića oglašeni su krivim da su „ dana 03.06.2020. godine, u Beogradu, ...po prethodnom dogovoru i zajedno neovlašćeno, radi prodaje, držali supstance koje su proglašene za opojne droge, a okrivljeni AA i radi prodaje prenosio supstance koje su proglašene za opojne droge, u uračunljivom stanju, svesni da je njihovo delo zabranjeno, na taj način što je okr. AA navedenog dana radi prodaje prenosio opojnu drogu heroin, kada je zaustavljen od strane policijskih službenika,... koji su mu ličnim pregledom u desnom džepu trenerke, pronašli 12 PVC paketića sa ukupno 3,85 grama opojne droge heroin, ... 50 evra i 3.000,00 dinara, ... u kom stanu su istog dana okr. AA, Woodard i Aleksić,... neovlašćeno radi prodaje držali .... 24 PVC paketića sa ukupno 7,70 grama opojne droge heroin, .... koje su policijski službenici ličnim pregledom pronašli kod okr. Woodard Zotović, dok su na stolu u kuhinji držali i jedan PVC paket sa ukpno 15,74 grama iste opojne droge, ... 1 PVC paket u kome se nalazila smeša kofeina i paracetamola ukupne neto mase 36,02 grama... i jednu elektronsku vagicu..., na kojoj su veštačenjem detektovani tragovi kofeina, paracetamola i opojne droge heroin, .... pri čemu su bili svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje.“

Iz ovako opisanih radnji izvršenja krivičnog dela jasno je da je okrivljeni Mihailo Woodard Zotović zajedno sa ostalim okrivljenima izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, pri čemu iz izreke jasno proizilaze radnje okrivljenog koji je zajedno sa ostalim okrivljenima neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojne droge i to 24 PVC paketića sa ukupno 7,70 grama opojne droge heroin koji su ličnim pregledom pronađeni kod okrivljenog i na stolu u kuhinji držali i jedan PVC paket sa ukupno 15,74 grama iste opojne droge, pa su suprotni navodi branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Mihaila Woodard Zotovića– advokata Dragoslava Trninića i Vojislava Šaina i branioca okrivljenog Marka Aleksića – advokata Marka Pušice, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedene zahteve branioca okrivljenih odbio kao neosnovane.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                           Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković