Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim rešenjima na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 441. stav 4. ZKP.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu K 739 /2018 od 30.07.2019. godine, prema okrivljenom AA, na osnovu člana 103. stav 1. tačka 5. u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika, obustavljen krivični postupak zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, te je određeno da na osnovu člana 265. stav 1. ZKP troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Branilac okrivljenog, advokat Dragana Damjanović je dana 05.09.2019. godine podnela zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 70.500,00 dinara, u kojem je opredelila troškove na ime nagrade braniocu, koji se odnose na pristup branioca na glavni pretres dana 03.06.2019. godine i 08.07.2019. godine, u iznosu od po 12.750,00 dinara, ukupno 22.500,00 dinara, za sastav obrazloženog podneska od 02.07.2019. godine u iznosu od 22.500,00 dinara, uvid u spise predmeta dana 18.01.2019. godine u iznosu od 11.250,00 dinara i za sastav troškovnika u iznosu od 11.250,00 dinara, a sve u skladu sa važećom Advokatskom tarifom.

U obrazloženju pobijanog prvostepenog rešenja detaljno je navedeno za koje procesne radnje na ime odbrane okrivljenog braniocu pripada nagrada i u kojim iznosima u skladu sa važećom Advokatskom tarifom prema visini zaprećene kazne za krivično delo za koje je vođen postupak protiv okrivljenog.

U obrazloženju pobijanog drugostepenog rešenja navedeno je da okrivljenom pravilno nisu priznati troškovi postupka na ime sastavljanja obrazloženog podneska, na ime uvida u spise predmeta i na ime sastavljanja troškovnika, budući da ne predstavljaju radnje branioca preduzete u cilju vođenja postupka.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Tarifnim brojem 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/2012 od 24.12.2012. godine) (u daljem tekstu: Advokatska tarifa) u stavu 1. je propisano i taksativno označeno za sastavljanje kojih podnesaka advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, dok je stavom 2. istog Tarifnog broja propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Imajući u vidu napred navedeno, te citirane odredbe ZKP i Advokatske tarife, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima Osnovnog suda u Novom Sadu na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer su navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređene odredbe člana 261. stav 1. i stav 2. tačka 7) i člana 265. stav 1. ZKP u vezi Tarifnog broja 4. stav 2. Advokatske tarife, kako to osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje.

Ovo sa razloga jer okrivljeni, suprotno zaključcima datim u obrazloženjima pobijanih rešenja, ima pravo na naknadu troškova krivičnog postupka koje je imao na ime zastupanja od strane stručnog lica - advokata i to konkretno pravo na naknadu troškova na ime nagrade braniocu za sastavljanje zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka, a koji troškovi, s obzirom na to da je prema okrivljenom pravnosnažno obustavljen postupak, treba da padnu na teret budžetskih sredstava, a ne da iste snosi sam okrivljeni. Naime, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nagrada podrazumeva novčanu naknadu koja pripada određenom licu za njegov rad, a navedeni zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u konkretnom slučaju spada u ostale podneske u krivičnom postupku.

Kako je shodno Tarifnom broju 4. stav 1. Advokatske tarife označeno zbog kojih podnesaka advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1., a između ostalog i zbog obrazloženih podnesaka kojima se ukazuje na činjenice koje govore u prilog odbrani, te kako iz podneska branioca okrivljenog od 02.07. 2019. godine, proizilazi da se radi o izjašnjenju na nalaz i mišljenje veštaka odnosno predlogu za donošenje rešenja o odbacivanju optužnog akta, te da je isti podnet u cilju donošenja meritorne odluke, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, okrivljeni, prema kome je postupak pravnosnažno obustavljen, ima pravo i na naknadu troškova krivičnog postupka, na ime nagrade braniocu za sastavljanje obrazloženog podneska od 02.07.2019. godine, jer je isti podnet u interesu okrivljenog tj. u cilju ostvarivanja prava na odbranu okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda podnetog zahteva u pogledu naknade troškova krivičnog postupka na ime uvida u spise predmeta, obzirom da utvrđivanje da li je ta radnja preduzeta ili ne, predstavlja činjenično utvrđenje suda, što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Kako je, dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, to je Vrhovni kasacioni sud isti usvojio kao osnovan i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu K 739/18 od 06.09.2019. godine i Kv 1744/19 od 06.11.2019. godine, te spise predmeta vratio tom sudu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i argumentovane razloge.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                        Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić