Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Užicu 1K br.472/15 od 15.12.2015. godine i Višeg suda u Užicu Kž br.38/16 od 19.02.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog S.K., adv. V.D.-Ć., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 74. tačka 6) ZKP, s predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ali pred drugim većem ili pak da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, jer nije dokazano da je izvršio predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.K., adv. V.D.-Ć., Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.K., adv. V.D.-Ć., u odnosu na povredu zakona iz člana 74. tačka 6) ZKP, je neosnovan, dok je isti zahtev u ostalom delu, nedozvoljen.

Branilac okrivljenog S.K., adv. V.D.-Ć., u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i to konkretno povredu odredbe člana 74. tačka 6) ZKP, uz obrazloženje da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu.

S tim u vezi branilac okrivljenog navodi da je prvostepeni sud okrivljenog S.K. na glavnom pretresu održanom dana 15.12.2015. godine, rešenjem udaljio iz sudnice i na taj način ga onemogućio da iznese svoju odbranu i da završnu reč. Branilac posebno ističe da se iz rešenja o udaljenju okrivljenog koje je doneto saglasno odredbi člana 371. ZKP, nije moglo utvrditi da li se udaljenje okrivljenog odnosi samo na vreme preduzimanja određene dokazne radnje – ispitivanje veštaka ili pak do kraja dokaznog postupka, zbog čega su okrivljeni i njegov branilac napustili zgradu suda, pa je iz tih razloga po stavu branioca okrivljenog neprihvatljiv zaključak prvostepenog suda da okrivljeni i njegov branilac nisu pristupili sudu.

Izneti navodi zahteva branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani, a iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta – Zapisnika o glavnom pretresu Osnovnog suda u Užicu K br.472/15 od 15.12.2015. godine se utvrđuje da je okrivljeni S.K., nakon što je više puta upozoren da poštuje pravila ponašanja u sudnici, da ne upada u reč drugim licima bez odobrenja sudije i da sačeka da mu sudija postavi pitanje, zbog upornog kršenja reda u sudnici, rešenjem udaljen iz sudnice, dok veštak dr M.M. ne da svoj nalaz i mišljenje, što znači do završetka određene dokazne radnje – ispitivanja veštaka a ne do kraja dokaznog postupka ili okončanja glavnog pretresa.

Iz napred navedenog zapisnika o glavnom pretresu se utvrđuje da je i branilac okrivljenog adv. V.D.-Ć. „dok je branilac adv. S.D., predavao dokumentaciju veštaku“, ustala i samovoljno napustila sudnicu bez odobrenja sudije, kao i da je sud nakon ispitivanja veštaka dr M.M., putem zapisničara, pozvao okrivljenog S.K., da se vrati u sudnicu i upozna sa nalazom i mišljenjem veštaka, pa kako okrivljenog nije bilo u hodniku, konstatovao da je okrivljeni odmah nakon udaljenja napustio ne samo sudnicu već i zgradu suda, a isto je postupio i branilac okrivljenog adv. V.D.-Ć.

Odredbom člana 371. stav 1. ZKP, propisano je da ako mere iz člana 370. stav 1. ovog zakonika budu bezuspešne, veće može narediti da se optuženi udalji iz sudnice za vreme preduzimanja određene dokazne radnje, a ako po povratku u sudnicu optuženi nastavi da narušava red, veće ga može udaljiti do kraja dokaznog postupka i odrediti, ako postoji takva mogućnost, da optuženi iz posebne prostorije putem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike prati tok postupka, dok je stavom 4. istog člana 371. ZKP, propisano da u slučaju da optuženi koji nema branioca bude udaljen iz sudnice u skladu sa stavom 1. i 3. istog člana, predsednik veća će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti (član 74. tačka 6) i član 76).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju okrivljeni S.K. je imao izabranog branioca adv. V.D.-Ć., zbog čega nije postojala obaveza suda da mu postavi branioca po službenoj dužnosti, a to što je izabrani branilac samovoljno napustila glavni pretres tokom izvođenja dokazne radnje – ispitivanje veštaka dr M.M., ne znači da okrivljeni nije imao branioca, budući da ni okrivljeni ni njegov branilac nisu otkazali punomoćje za odbranu izabranom braniocu, a u kom slučaju bi postojala obaveza suda za postavljanje branioca po službenoj dužnosti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u konkretnoj situaciji radi samo o odnosu izabranog branioca prema pravima i obavezama u odnosu na njegovog branjenika – okrivljenog S.K.

Pored toga, krivični postupak protiv okrivljenog se vodi zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. KZ, za koje se učinilac može kazniti zatvorom do tri godine, što znači da se krivični postupak u konkretnom slučaju vodi po pravilima skraćenog postupka, kada sud na osnovu odredbe člana 507. stav 2. ZKP, može održati glavni pretres i u odsustvu okrivljenog ali pod uslovom da njegovo prisustvo nije nužno i da je pre toga saslušan, a koji uslovi su u ovom slučaju, ispunjeni.

Imajući napred navedeno u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 74. tačka 6) ZKP, te su suprotni navodi branioca okrivljenog, ocenjeni kao neosnovani.

Ostali navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.K., kojima se kako to iz obrazloženja zahteva proizilazi ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima „da postoji kontradiktornost prvostepene presude sa stanjem u spisima predmeta...“, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza, datu u pravnosnažnim presudama, nisu dozvoljeni zakonski razlozi zbog kojih okrivljeni i njegov branilac mogu podneti ovaj vanredni pravni lek – zahtev za zaštitu zakonitosti shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca u tom delu saglasno članu 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 490. i 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.K. u odnosu na povredu zakona iz člana 74. tačka 6) ZKP, odbio kao neosnovan, a u ostalom delu isti zahtev na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Zorica Stojković,s.r.                                                                                            Nevenka Važić,s.r.