Protiv navedene pravnosnažne presude branilac okrivljenog M.I., adv. D.Đ., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijanu presudu ukine i predmet vrati Apelacionom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.I., adv. D.Đ., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog M.I., adv. D.Đ., u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje povrede je zahtev dozvoljen, ali ne opredeljuje u čemu se ova povreda materijalno pravne prirode sastoji, već u suštini u obrazloženju zahteva osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane drugostepenog suda, a što ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Naime, suprotno činjeničnim utvrđenjima iz izreke drugostepene presude branilac okrivljenog M.I., kao razlog za podnošenje zahteva navodi da je drugostepeni sud pogrešno utvrdio da je okrivljeni izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, jer ni jednim dokazom nije potvrđeno niti su se pojavili drugi dokazi u toku postupka koji su ukazivali da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, te da je pogrešan zaključak drugostepenog suda da to što nije redovan konzument opojnih droga da ne postoji toksikomanska zavisnost kod okrivljenog, da je bez stalnih prihoda dovoljna činjenica da se isti bavi preprodajom opojne droge, dakle osporava se utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza u vezi sa navedenim krivičnim delom.

Dakle, u podnetom zahtevu samo je formalno označena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se u suštini ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane drugostepenog suda, iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog M.I., adv. D.Đ., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.