Branilac okrivljenih AA i BB, adv. Predrag Ćendić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom će usvojiti zahtev za zaštitu zakonitosti i ukinuti u celini prvostepenu presudu Osnovnog suda u Ivanjici K.1132/12 od 27.10.2016. godine i Višeg suda u Čačku Kž.br.61/2017 od 08.03.2017. godine i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili da preinači navedenu presudu i optužene oslobodi od odgovornosti.

Branilac okrivljenih podneo je i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti, dana 04.05.2017. godine, odnosno nakon isteka zakonskog roka od 30 dana za podnošenje istog (član 485. stav 4. ZKP), računajući od dana dostavljanja okrivljenom pobijane pravnosnažne presude (28.03.2017. godine), zbog čega Vrhovni kasacioni sud ovu neblagovremenu dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije uzeo u razmatranje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, u smislu odredbe člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih AA i BB smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB je neosnovan.

Branilac okrivljenih ističe povredu zakona kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pobijanih pravnosnažnih presuda, propisan opštom odredbom čalna 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne opredeljujući pri tom o kojoj tačno povredi zakona je reč, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, kojom su taksativno navedene povrede zakona zbog kojih okrivljeni, preko branioca, može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz navoda u obrazloženju zahteva, da je povređen zakon na štetu okrivljenih, time što su oglašeni krivim za krivično delo zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ jer ovo delo može učiniti samo službeno lice u vršenju službe, što kao bitna obeležja krivičnog dela u pitanju nije navedeno u izreci prvostepene presude i da se iz izreke može zaključiti da se radi o običnim licima, proizilazi da branilac okrivljenih ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, po pitanju da li je u pogledu dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Izložene navoda zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane.

Prema činjeničnom opisu dela u izreci pobijane prvostepene presude okr. AA je „u prisustvu svedoka GG policijskog službenika PS ... legitimisao oštećenog, a potom ga i priveo u PS ..., gde je ... u službenim prostorijama stanice počeo nogama da udara oštećenog, najpre po levoj nozi u predelu kolena ..., a zatim u vreme dok je okrivljeni BB boravio u susednoj prostoriji navodno skidajući opasač ... nastavio da udara oštećenog u predelu obe noge ... više puta udario oštećenog po glavi i telu kojom prilikom je od jednog direktnog i snažnog udarca došlo i do naprsnuća nosne kosti ... nakon čega se i okrivljeni BB pridružio okrivljenom AA te su rukama i nogama nastavili da tuku oštećenog po telu ... „ pa iz ovako opisanih radnji okrivljenih, načina, mesta i okolnosti preduzimanja istih, sasvim je jasno i nesumnjivo, iako nije izričito navedeno, da su okrivljeni kritičnom prilikom postupali kao policajci-pripadnici OUP PS ..., dakle u svojstvu službenih lica i u vršenju službe, u okviru koje su preduzete službene radnje legitimisanja i privođenja oštećenog u policijsku stanicu.

Na istu povredu krivičnog zakona (iz člana 439. tačka 2) ZKP), branilac okrivljenih ukazuje navodima zahteva da postojanje lakih telesnih povreda kod oštećenog isključuje postojanje krivičnog dela iz člana 137. KZ i da se eventualno radi o krivičnom delu laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ koje spada u grupu krivičnih dela protiv života i tela, dok krivično delo iz člana 137. KZ spada u grupu krivičnih dela protiv slobode i prava građanina, zbog čega lake telesne povrede koje je zadobio oštećeni ne mogu biti konsumirane zlostavom iz člana 137. KZ, kako pogrešno tvrdi drugostepeni sud.

I ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Krivično delo iz čalna 137. stav 1. KZ, kada se vrši radnjom fizičkog zlostavljanja, podrazumeva nanošenje nekom licu fizičkih patnji manjeg inteziteta, što uz navedenu posledicu tog dela može imati za posledicu i lake telesne povrede zlostavljanog lica. Takva posledica (laka telesna povreda) koja je proizašla iz radnji izvršenja i uz posledicu tih radnji koje čine obeležja krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. KZ, a u konkretnom slučaju radnjama okrivljenih primene sile prema oštećenom, opisanim u izreci presude (udaranje oštećenog rukama i nogama po glavi i telu), nasuprot stavu branioca okrivljenih, ne isključuje postojanje krivičnog dela iz člana 137. stav 1. KZ, već zlostavljanje konsumira laku telesnu povredu, kako pravilno zaključuje i drugostepeni sud (strana 3 stav treći drugostepene presude).

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih kojima se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, naime da ne postoje obeležja krivičnog dela zlostavljanje i mučenje u inkriminisanim radnjama okrivljenih jer za postojanje tog krivičnog dela mora da postoji duži vremenski period nečovečnog postupanja prema pasivnom subjektu, a u konkretnom slučaju nigde u presudi nije navedeno vremensko trajanje opisanog postupanja okrivljenih. Ovo iz razloga što vremensko trajanje radnji kojima se izvršava krivično delo u pitanju nije uslov postojanja dela i delo postoji i ako je preduzeta samo jedna radnja zlostavljanja.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se, neosnovano, ukazuje u zahteu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić