Okrivljeni je obavezan da plati sudu paušalni iznos od 7.000,00 dinara, kao i da plati VJT u Vranju troškove krivičnog postupka nastale pred tim organom u ukupnom iznosu od 216.812,50 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, na osnovu odredbe člana 261., 262., 264. ZKP, Pravilnika o visini nagrade za rad advokata za odbranu po službenoj dužnosti i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 602/24 od 28.10.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Višeg suda Vranju K.br.4/24 od 20.06.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nenad Manić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog AA, advokat Nenad Manić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, odnosno da u izreci presude nisu opisani svi elementi krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1.KZ.

Odredbom člana 348. stav 1. KZ je propisano da ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertabilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina ili novčanom kaznom.

Stavom 4. istog člana je propisano da ko neovlašćeno nosi predmete iz stava 1. ovog člana, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.

Izrekom presude Višeg suda Vranju K.br.4/24 od 20.06.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim da je dana 26.08.2023. godine, oko 00.50 časova, u putničkom motornom vozilu marke „...“, reg.oznake 2..., na drumskom graničnom prelazu Preševo, prilikom izlaska iz teritorije Republike Srbije prema Republici Severnoj Makedoniji, u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, suprotno odredbama člana 5. stav 2. Zakona o oružju i municiji, kojim je propisano da se konvertibilno oružje može nabavljati i nositi na osnovu izdate isprave nadležnog organa, neovlašćeno nosio konvertibilno oružje, na taj način što je jedan gasni pištolj marke „...“, fabričkog broja ..., kalibra 9mm nosio u ručnoj torbici, koji je privremeno oduzet od njega od strane OSL PS Preševo, pri čemu je bio svestan zabranjenosti dela i hteo njegovo izvršenje, čime je na opisani način izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Po oceni Vrhovnog suda, iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja, koja se sastoji u tome da je okrivljeni neovlašćeno nosio konvertibilno oružje, tako i subjektivna obeležja koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koji je obuhvatio i svest o zabranjenosti dela.

Samim tim su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nenada Manića, kojima se ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe da tokom postupka nije izveden nijedan dokaz iz kog proizilazi da je okrivljeni postupao sa direktnim umišljajem i da je imao svest o zabranjenosti dela, odnosno nižestepeni sudovi nisu u obrazloženju svojih odluka naveli nijedan razlog o ovoj odlučnoj činjenici. U prilog stavu da kod okrivljenog nije postojala svest o zabranjenosti dela, branilac je istakao činjenicu da u državi u kojoj je okrivljeni nabavio oružje kao i u državi čiji je državljanin, nije potrebna dozvola za nabavku gasnog pištolja, da je okrivljeni bio samo u tranzitu kroz Republiku Srbiju i da su nižestepeni sudovi potpuno zanemarili ličnost okrivljenog u kontekstu njegovog subjektivnog odnosa prema izvršenom delu. Samim tim je neosnovan zaključak suda da je kod okrivljenog postojala svest o protivpravnosti sa obrazloženjem da isti nije imao dozvolu za nošenje oružja i da ga nije prijavio na graničnom prelazu čak i kada su ga carinici pitali da li ima oružje, iako je to bilo iz razloga što okrivljeni predmetni gasni pištolj nije smatrao oružjem. Pritom, okrivljeni je izneo uverljivu i logičnu odbranu da je pištolj kupio kako bi plašio divlje životinje koje se pojavljuju u blizini njegove kuće.

Po oceni Vrhovnog suda, na ovaj način branilac okrivljenog suštinski osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer su razlozi prvostepene presude protivrečni izreci presude i u presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja.

Kako povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević,s.r.                                                                                                                              Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković