Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je odredbom člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP jasno propisano da troškovi krivičnog postupka i nagrada branioca, koja je u ovom slučaju zahtevana po pravnosnažnosti odluke, pada na teret budžetskih sredstava suda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da je pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu K-616/24 od 22.08.2024. godine prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi i istim rešenjem je odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, saglasno članu 264. ZKP, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, saglasno članu 262. stav 2. ZKP. Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Kž1-406/24 od 02.12.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu K-616/24 od 22.08.2024. godine, potvrđeno. Branilac okrivljenog, advokat Miroslav Lepojević je u podnesku od 16.01.2025. godine istakao zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka koji su opredeljeni u ukupnom iznosu od 120.500,00 dinara i to iznos od 18.000,00 dinara na ime odbrane na glavnom pretresu dana 06.08.2024. godine, iznos od 31.500,00 dinara na ime odbrane 22.08.2024. godine, iznos od 54.000,00 dinara na ime žalbe protiv meritorne odluke 04.09.2024. godine i iznos od 27.000,00 dinara na ime sastava troškovnika. Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu K-616/24 od 07.02.2025. godine odbijen je kao neosnovan zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka od 16.01.2025. godine, branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Lepojevića, dok je rešenjem istog suda Kv-151/25 od 26.02.2025. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu K-616/24 od 07.02.2025. godine.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda. Odredbom člana 266. ZKP, određeno je da nagrada i nužni izdaci branioca i punomoćnika oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, osim ako po odredbama tog zakonika nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda, te da će se, ako je okrivljenom postavljen branilac, a plaćanjem nagrade i nužnih izdataka bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili izdržavanje lica koje je on obavezan da izdržava, nagrada i nužni izdaci branioca isplatiti iz budžetskih sredstava suda.

Kada je u krivičnom postupku izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i prvostepeni sud svojim rešenjem na osnovu člana 264. stav 4. ZKP odluči da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, kao što je u konkretnom slučaj, treba imati u vidu odredbu člana 265. stav 1. ZKP, odnosno da krivični postupak prema okrivljenom nije obustavljen, niti je odbijena optužba, odnosno okrivljeni nije oslobođen od optužbe, te nema zakonskih uslova da nužni izdaci i nagrada branioca okrivljenog padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Pored toga, u predmetnom krivičnom postupku advokat Miroslav Lepojević, okrivljenom nije bio postavljen kao branilac po službenoj dužnosti (u kom slučaju bi, nagrada i nužni izdaci branioca mogli biti isplaćeni iz budžetskih sredstava ako se utvrdi da bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on obavezan da izdržava), već izabrani branilac po punomoćju u spisima predmeta, to je u smislu člana 266. ZKP, nagradu i nužne izdatke dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka . Ovo stoga jer između okrivljenog i njegovog branioca kao i između zastupanog lica i njegovog punomoćnika, postoji ugovorni odnos na osnovu kojeg se jedna strana obavezuje da pruži zahtevane pravne usluge, a druga strana da ove usluge plati.

Stoga su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da su pobijana pravnosnažna rešenja doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                         Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković