Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pok. AA, advokata Stevana Kosanovića, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog suda u Bečeju K.br.143/24 od 05.08.2025.godine obustavljen krivični postupak protiv okrivljenog AA, usled smrti okrivljenog.

Rešenjem Osnovnog suda u Bečeju K.br.143/24 od 12.09.2025.godine je određeno da svi troškovi krivičnog postupka koji se pred tim sudom vodio protiv okrivljenog AA, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Rešenjem Osnovnog suda u Bečeju K.br.143/24 od 24.09.2025.godine dosuđeni su braniocu okrivljenog-advokatu Stevanu Kosanoviću troškovi i nagrada zastupanja okrivljenog tokom krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 285.760,00 dinara, na teret budžetskih sredstava suda, te je naloženo računovodstvu da navedeni iznos isplati braniocu na tekući račun, u roku od šezdeset dana, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Nakon toga je branilac okrivljenog dana 25.09.2025.godine dostavio dopunu zahteva za naknadu troškova postupka, o čemu je odlučeno pobijanim rešenjima.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP je propisano da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom Zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac. Odredbom stava 2. istog člana je propisano da Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog, a odredbom stava 3. istog člana je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP je propisano da zbog povrede tog Zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP učininjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Prema odredbi člana 71. tačka 5) ZKP, branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

Kako su shodno citiranoj zakonskoj odredbi, prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, to dakle branilac ima pravo, ali i dužnost da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog, te je saglasno tome ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek podnese isključivo u njegovu korist, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona navedena u članu 485. stav 4. ZKP, na štetu okrivljenog, odnosno maloletnog učinioca krivičnog dela.

U konkretnom slučaju, rođena sestra pokojnog AA, BB je punomoćjem od 25.08.2025. godine ovlastila advokata Stevana Kosanovića da može u celini primiti sve troškove krivičnog postupka koji su nastali u predmetu Osnovnog suda u Bečeju K.br. 143/24, koji se vodio protiv njenog brata, pokojnog AA.

Branilac pokojnog AA, advokat Stevan Kosanović je dana 18.09.2025. godine podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka i uz zahtev podneo overeno punomoćje sestre okrivljenog, da može u ime pokojnog okrivljenog naplatiti troškove postupka. O navedenom zahtevu je odlučeno rešenjem Osnovnog suda u Bečeju K.br.143/24 od 24.09.2025.godine, tako što su troškovi na ime nagrade za rad i naknade na ime odbrane, dosuđeni braniocu advokatu Stevanu Kosanoviću i određeno da se isti imaju isplatiti na njegov broj računa. Nakon ovoga je branilac advokat podneo dopunski zahtev naknadu troškova, o čemu je odlučeno pobijanim rešenjima, nakon čega je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, jer je po njegovom mišljenju pravnosnažnim pobijanim rešenjima povređen zakon iz razloga što nisu priznati svi troškovi postupka, pri čemu branilac u zahtevu ne ukazuje na koji način je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog pokojnog AA.

Dakle, imajući u vidu da su pobijanim rešenjima troškovi postupka dosuđeni braniocu okrivljenog i da je branilac zahtev za zaštitu zakonitosti podneo u svoje ime i zbog povrede zakona učinjenih na svoju štetu, a na šta po zakonu nije ovlašćen u smislu napred citiranih zakonskih odredbi, te da je pokojni okrivljeni kao stranka u postupku prema kome je obustavljen krivični postupak, bio nosilac prava na naknadu troškova koje je imao tokom postupka, koje pravo je trenutkom njegove smrti prešlo na njegove zakonske naslednike, odnosno da su se troškovi postupka u konkretnom slučaju mogli dosuditi isključivo njegovim zakonskim naslednicima, to po nalaženju Vrhovnog suda, branilac u konkretnom slučaju nije ovlašćen za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, pa je s toga ovaj sud navedeni zahtev ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. i 71. tačka 5) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković