Istom presudom, na osnovu člana 87. KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, i to 3,88 grama opojne droge „amfetamin“ i 0,22 grama opojne droge „kanabis“ u vidu ručno napravljene cigarete, a na osnovu člana 264. stav 4. ZKP, okrivljeni je oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka i paušala, te određeno da isti padaju na teret budžetskih sredstava.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br.585/25 od 22.10.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Jelene Žikić, a presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.857/25 od 20.06.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Jelena Žikić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći konkretno o kojoj povredi zakona se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili tako što će „izmeniti odluku o krivičnoj sankciji, a novčanu kaznu ukinuti“.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kom se po zakonu ne mogu zasnivati, i to na pretresu stana koji je izvršen bez zakonite sudske naredbe u odnosu na okrivljenog, obzirom da je naredba za pretres stana postojala na ime BB, a ne na okrivljenog AA, koji se u stanu zatekao kao gost. Prema stavu branioca, pretres je izvršen suprotno članu 160. ZKP i članu 158. ZKP, obzirom da policija samo izuzetno može ući i pretresati stan bez naredbe suda, s tim što ima obavezu da o takvom pretresu podnese izveštaj sudiji za prethodni postupak.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud nije mogao prihvatiti kao osnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je dežurni sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu dana 29.04.2025. godine izdao naredbu Kpp. Pov.br.656/25 od 29.04.2025. godine da se izvrši pretres stana i drugih prostorija u ulici ... broj .., stan broj .., koje koristi osumnjičeni BB, na osnovu odredaba članova 155, 156. i 157. ZKP, a u naredbi je navedeno da se pretresanje obavlja u cilju pronalaska tragova krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, te da će pretresanje navedenog stana obaviti ovlašćena službena lica MUP-a RS, PS Novi Beograd bez prisustva zamenika javnog tužioca, najkasnije u roku od 8 dana do dana izdavanja naredbe.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 05.05.2025. godine proizilazi da je tog dana izvršen pretres navedenog stana, da je naredba o pretresanju stana predata držaocu stana - okrivljenom AA, shodno odredbi člana 156. stav 1. ZKP, konstatovano je da je okrivljeni poučen o pravu da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju, te da nije zahtevao prisustvo advokata, kao da su pretresanju stana i drugih prostorija prisustvovali punoletni građani kao svedoci, i to VV i GG, da je pretresanje započelo 05.05.2025. godine u 12,00 časova i završeno u 14,30 časova. Ovaj zapisnik potpisali su ovlašćeno službeno lice, zapisničar, držalac stana – okrivljeni AA i punoletni svedoci, te konstatovano da niko nije imao primedbi na ovako sačinjen zapisnik.

Odredbom člana 155. stav 1. ZKP je propisano da na obrazloženi zahtev javnog tužioca pretresanje naređuje sud, a stavom 2. istog člana je propisano šta sve naredba o pretresanju mora da sadrži, dok je stavom 3. propisano da će pretresanje iz stava 1. ovog člana započeti najkasnije u roku od osam dana od dana izdavanja naredbe, a ako ne započne u navedenom roku, pretresanje se ne može preduzeti i naredba će se vratiti sudu. Odredbom člana 156. ZKP su propisane pretpostavke za pretresanje, dok je članom 157. ZKP, propisan postupak pretresanja.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te stanje u spisima predmeta, to po oceni Vrhovnog suda navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP nisu osnovani, imajući u vidu da je pretresanje stana u ulici ... broj .. izvršeno na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. Pov. br.656/25 od 29.04.2025. godine, te da je izvršeno u potpunosti u skladu sa odredbom članova 156. i 157. ZKP. Pri tome činjenica da je naredba o pretresanju navedenog stana glasila na ime osumnjičenog BB koji ima prijavljeno prebivalište u ulici ... broj .., stan broj .., nije od značaja, obzirom da je faktički držalac stana kritičnom prilikom bio okrivljeni AA, koji je ovaj stan iznajmio od BB.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem se ukazuje da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

Isti zahtev u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, u ostalom delu zahteva branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i s tim u vezi navodi da prvostepeni sud u pobijanoj presudi nije izneo jasne razloge zbog čega je odbacio mogućnost da predmeti pronađeni u stanu prilikom pretresa ne pripadaju okrivljenom, već nekom drugom licu, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje,odnosno povredu člana 440 ZKP, ukazivanjem da nema neposrednih dokaza da je upravo okrivljeni izvršio radnju držanja opojne droge i municije koja je pronađena u stanu prilikom pretresanja.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, međutim ne navodi u čemu se ova povreda sastoji, već s tim u vezi ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP isticanjem da je sud okrivljenog oglasio krivim i pored toga što objektivni element krivičnog dela (držanje) nije dokazan van razumne sumnje. Nadalje, branilac polemiše sa ocenom verodostojnosti priznanja okrivljenog i s tim u vezi navodi da sud nije smeo da se osloni isključivo na priznanje okrivljenog prilikom donošenja odluke i da je priznanje u konkretnom slučaju bio jedini direktni dokaz koji okrivljenog povezuje sa pronađenim predmetima, na kojin način je narušeno načelo in dubio pro reo, jer je sud „radije poverovao samo inkriminišućoj izjavi nego nedostatku objektivnih dokaza”.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe i da u konkretnom slučaju sud nije primenio odredbu člana 56. KZ o ublažavanju kazne ispod zakonom propisanog minimuma, i pored postojanja naročito olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog, kao i da je u konkretnom slučaju izricanje novčane kazne upitno, imajući u vidu imovinsko stanje okrivljenog, a kojim navodima ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako sve navedene povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Najzad, branilac u obrazloženju zahteva ističe i da je u predmetnom krivičnom postupku došlo do uskraćivanja prava okrivljenog na pravično suđenje, garantovanog članom 32. Ustava RS i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, međutim imajući u vidu da branilac okrivljenog uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, kako je to propisano odredbom člana 484. ZKP, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj, te je u ovom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484, 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen i zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković