U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog G.N., zbog krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.N., advokata Z.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru K 1224/13 od 02.11.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 50/16 od 21.01.2016. godine, u sednici veća održanoj 02.06.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.N., advokata Z.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru K 1224/13 od 02.11.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 50/16 od 21.01.2016. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru K 1224/13 od 02.11.2015. godine okrivljeni G.N., je oglašen krivim da je izvršio krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vremenskom periodu od dve godine ne izvrši novo krivično delo. Okrivljeni je oslobođen od plaćanja troškova krivičnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 50/16 od 21.01.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog G.N., a presuda Osnovnog suda u Somboru K 1224/13 od 02.11.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog G.N., advokat Z.M., u smislu člana 485. stav 1. tač. 1) i 3) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijanu drugostepenu presudu i predmet vrati istom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je na činjenično stanje utvrđeno u pobijanim presudama pogrešno primenjen zakon, s obzirom na to da je u konkretnom slučaju došlo do pogrešne pravne kvalifikacije, budući da se u radnjama okrivljenog G.N. stiču elementi bića krivičnog dela iz člana 23. Zakona o javnom redu i miru, a ne elementi bića krivičnog dela iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda branilac okrivljenog ukazuje na povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ, odnosno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom “pokušao da spreči oštećenog S.Z., ovlašćeno službeno lice, policajca PS Apatin u vršenju poslova javne bezbednosti u skladu sa članom 10. stav 1. tačka 3) Zakona o policiji, koji je zajedno sa policajkom M.R. došao na lice mesta po nalogu dežurne službe PS Apatin radi obavljanja razgovora sa okrivljenim....na taj način što se prvo obratio oštećenom S.Z. rečima „možeš da ideš, nemam ja šta sa tobom da pričam...“, a potom je krenuo iz bašte lokala niz ulicu, kada mu je oštećeni rekao da stane i da se ne udaljava i nakon što mu je oštećeni prišao, okrivljeni ga je uhvatio rukom za levi rukav službene uniforme, povukao ga i pri tome mu pocepao taj rukav, ali je u daljem sprečavanju službenog lica u vršenju opisane radnje onemogućen od strane navedenih policijskih službenika koji su ga odveli u Policijsku stanicu službenim vozilom”. S tim u vezi, neosnovani su navodi branioca okrivljenog da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iz člana 23. Zakona o javnom redu i miru, budući da iz izreke pobijane prvostepene presude jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom pokušao da spreči službeno lice u vršenju službene radnje koju preduzima u okviru svojih ovlašćenja, a ne da je ometao ovlašćeno službeno lice u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira, kako je to predviđeno članom 23. Zakona o javnom redu i miru.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je okrivljeni G.N. državljanin Republike Srbije, ali da je mađarske nacionalnosti i pripadnosti, ističući da ga tokom postupka niko nije upozorio na njegovo pravo da se koristi jezikom koji razume, odnosno mađarskim jezikom, na koji način je po oceni branioca učinjena bitna povreda krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, kao i povrede čl. 11, 68 i 87. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da pobijana prvostepena presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama bitnim za presuđenje, jer se u izreci iste navodi da je krivično delo izvršeno sa umišljajem, a u obrazloženju presude ni na jednom mestu sud ne obrazlaže postojanje umišljaja kod okrivljenog.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda branilac okrivljenog ukazuje na to da je pobijana prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da iz izvedenih dokaza na koje u zahtevu ukazuje, proizilazi da je radnja oštećenog – policijskog službenika nezakonito preduzeta, s obzirom na to da iz iskaza saslušanih svedoka proizilazi da oštećeni u svom iskazu nije govorio istinu i da kritičnom prilikom policijski službenici nisu pokazali legitimacije.

Iznetim navodima po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje i na povredu člana 460. ZKP, ističući da drugostepeni sud u pobijanoj presudi nije cenio sve žalbene navode.

Kako član 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca zbog povrede zakona iz čl. 11, 68, 87, 438. stav 1. tačka 5) i stav 2. tačka 2) i 460. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva označava i član 485. stav 1. tačka 3) ZKP, ali kako uz zahtev u smislu člana 484. ZKP nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom u predmetnom postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda zajemčeni Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar - savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                Janko Lazarević,s.r.