.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 415/2014
15.05.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović, Biljane Sinanović i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu osuđenog B.P., zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 2. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog B.P., advokata I.D., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K br.802/12 od 09.07.2012. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.3924/12 od 05.12.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 15.05.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog B.P. podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K br.802/12 od 09.07.2012. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.3924/12 od 05.12.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu K br.802/12 od 09.07.2012. godine okrivljeni B.P. i okrivljeni M.S. oglašeni su krivim zbog izvršenja po jednog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 2. KZ, zbog koga je okrivljeni B.P. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju kaznu mu se uračunava vreme koje je proveo u pritvoru od 23.02.2012. do 09.07.2012. godine, a okrivljeni M.S. je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 23.02.2012. do 09.03.2012. godine.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.3924/12 od 05.12.2013. godine žalba branioca okrivljenog B.P. odbijena je kao neosnovana i prvostepena presuda u odnosu na ovog okrivljenog je potvrđena, a usvajanjem žalbe okrivljenog M.S. preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu K br.802/12 od 09.07.2012. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud okrivljenom M.S. za produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 2. KZ izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i odredio da okrivljeni utvrđenu kaznu neće izdržati ukoliko u roku od 3 godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, dok je u ostalom delu odbijena žalba okrivljenog M.S.
Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac osuđenog B.P., advokat I.D., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. ZKP u prvostepenom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zbog učinjene povrede zakona i povrede iz člana 485. ZKP ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. i člana 487. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog B.P. je nedozvoljen.
Odredbom člana 604. ZKP propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10).
Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.
Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.P. koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva navedena je povreda zakona, i to bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br.58/04 ... 76/10) što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 i 121/12) koja je učinjena u prvostepenom postupku.
Navedena povreda međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koga bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice preko branioca, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a osim ovog razloga u zahtevu nije naveden nijedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja.
Prema tome, povreda koja je osnov podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne može biti razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, zbog čega je zahtev ocenjen kao nedozvoljen.
Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.P.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Zoran Tatalović, s.r.
