Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 br.132/25 od 20.01.2026. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Vranju K br.2/25 od 11.08.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Miloš Stanković „zbog povrede iz člana 438. i 439. ZKP“ ne navodeći konkretno o kojim povredama zakona se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je prvostepeni sud prekoračio optužbu u odnosu na vreme izvršenja krivičnog dela kao jedan od bitnih elemenata optuženja, obzirom da je u optužnom predlogu navedeno vreme oko 23,30 časova, dok je tokom postupka utvrđeno da se u to vreme okrivljeni nalazio u svojoj kući.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da je izreka prvostepene presude u svemu, pa i u označenom vremenu izvršenja krivičnog dela, identična sa dispozitivom optužnog predloga javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju Kt br. 446/23 od 08.01.2025. godine, kako u pogledu objektivnih, tako i u pogledu subjektivnih elemenata krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ zbog kog je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da je na štetu okrivljenog prekoračena optužba i na taj način pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Neosnovano se istim zahtevom ukazuje i da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je u toku postupka sud cenio video zapis, koji je pribavljen suprotno odredbama člana 16. i člana 83. ZKP, te kao takav predstavlja nezakonit dokaz koji je morao biti izuzet iz spisa predmeta.

Suprotno izloženim navodima zahteva, iz spisa predmeta prozilazi da je prvostepeni sud u smislu odredbe člana 15. stav 4. ZKP na glavnom pretresu održanom dana 05.06.2025. godine, doneo rešenje da se pribavi izveštaj od Policijske uprave u Vranju na okolnosti da li su povodom kritičnog događaja izuzimani video zapisi te ukoliko jesu, da se dostave sudu, nakon čega je prvostepeni sud dopisom od 05.06.2025. godine od Policijske uprave Vranje zatražio da se dostavi izveštaj na okolnosti da li su povodom kritičnog događaja, po prijavi VV izuzimani navedeni zapisi, koje je potrebno da dostave sudu. U vezi ovog dopisa, MUP RS – PU Vranje, dopisom od 19.06.2025. godine obavestili su Osnovni sud u Vranju da su ovlašćena službena lica OKP PU Vranje u vezi kritičnog događaja dana 14.03.2023. godine izuzeli video zapis sa porodične kuće GG, koji je dana 10.07.2025. godine uz izveštaj prosleđen Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, a koje je navedeni video zapis dostavilo sudu na dalji uvid i nadležnost. Na glavnom pretresu održanom dana 11.08.2025. godine, u dokaznom postupku, sud je doneo rešenje da se izvrši reprodukcija CD-a koji je dostavljen u prilogu podneska PU u Vranju od 19.06.2025. godine, na kome je sadržan video zapis izuzet sa porodične kuće GG sa označenim datumom 15.03.2023. godine, te konstatovao da nakon izvršene reprodukcije nijedna od stranaka nije imala primedbi na izvođenje ovih dokaza.

Imajući u vidu navedeno, to je očigledno da je navedeni dokaz izveden u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okriljenog kojima se ističe da je predmetni video zapis nezakonit dokaz.

Iz iznetih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu u kojem se ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

Isti zahtev, u ostalom delu, odbačen je kao nedozvoljen.

Ovo stoga što u ostalom delu zahtevu branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da je nejasan zaključak prvostepenog suda u vezi sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka medicinske struke u pogledu mehanizma nastanka teških telesnih povreda kod oštećenog, te je na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP, ukazivanjem da optužba tokom postupka nije dokazala navode iz optužnog predloga o načinu nastanka povrede oštećenog, uz polemisanje sa iskazima saslušanih svedoka i oštećenog, a što je prema navodima zahteva suprotno odredbi člana 419. stav 2. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, nije predviđena mogućnost podnošenja zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede zakona iz člana 440. ZKP, niti zbog povrede zakona iz člana 419. stav 2. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković