Rešenjem Osnovnog suda u Kuršumliji Kv 48/16 od 16.03.2016. godine ispravljena je pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K 64/15 od 11.01.2016. godine u pogledu JMBG okr. M.M. tako da umesto JMBG ... treba da stoji JMBG ...

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branioci okrivljenog, advokati D.R., I.M. i S.S. podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tač. 1), 5) i 11), stav 2. tač. 1), 2) i 3) i člana 439. tač. 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Branioci okrivljenog podneli su i zahtev za zaštitu zakonitosti protiv rešenja o ispravci prvostepene presude, Kv 48/16 od 16.03.2016. godine (koji su naslovili kao dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti), zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tač. 1), 3) i 11), stav 2. tač. 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i navedeno rešenje preinači ili ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje kao i da utvrdi povredu zakona na štetu osuđenog.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama i rešenjem protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog podnet protiv pravnosnažnih presuda je neosnovan, a zahtev branilaca okrivljenog podnet protiv pravnosnažnog rešenja o ispravci presude je nedozvoljen.

Iako branioci, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda ne navode posebno povredu odredbe člana 74. ZKP, iz obrazloženja zahteva i navoda da je dana 18.11.2015. godine okrivljeni na glavnom pretresu predložio sudu da se pretres odloži jer je angažovao branioca advokata R.D. koji je sprečen zbog ranije preuzetih obaveza pred drugim sudom, te da je pretres održan bez prisustva branioca, čime su grubo prekršena osnovna prava osuđenog i pravo na odbranu, proizilazi da se zahtevom ukazuje i na povredu odredbe člana 74. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, imajući u vidu da je okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo, s obzirom na propisanu kaznu, nije neophodna obavezna odbrana u smislu člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP, niti postoji bilo koji od razloga iz člana 74. ZKP koji propisuje obaveznu odbranu. Osim toga iz spisa predmeta se utvrđuje da je okrivljeni prvi put saslušan u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kuršumliji u prisustvu branioca adv. M.G., a u spisima predmeta ne postoji punomoćje za bilo kog angažovanog branioca od strane okrivljenog.

Branioci okrivljenog u zahtevu ukazuju i na povredu iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presuda zasniva na nedozvoljenom dokazu – veštačenju mehanizma nastanka povreda, koje nije obavljeno od strane veštaka odgovarajuće specijalnosti.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branioci u podnetom zahtevu ukazuju na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, imajući u vidu da je medicinsko veštačenje obavio doktor R.M., stalni sudski veštak, koji je svoj nalaz i mišljenje o vrsti povreda koje su zadobili oštećeni D. i R.G. i mehanizmu nanošenja istih dao na osnovu uvida u lekarski dnevnik i obavljenog razgovora sa dr S.S., načelnikom Službe za opštu medicinu u DZ K., koja je pregledala oštećene. Dakle, pomenuti nalaz i mišljenje urađen je od strane stručnog lica, stalnog sudskog veštaka, čija se stručnost za davanje nalaza i mišljenja ne može dovoditi u pitanje samom činjenicom da su branioci okrivljenog nezadovoljni rezultatom pomenutog nalaza i mišljenja veštaka.

Branioci okrivljenog u zahtevu ukazuju i da je kritičnom prilikom okrivljeni postupao u nužnoj odbrani, te da u njegovim radnjama nema elemenata predmetnog krivičnog dela, a da sud nije cenio ni eventualno postojanje prekoračenja granica nužne odbrane.

Iznete navode zahteva, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, imajući u vidu da iz činjeničnog opisa radnji okrivljenog navedenog u izreci prvostepene presude, ne proizilazi da je okrivljeni postupao u nužnoj odbrani, a ostalim navodima zahteva kojima branioci polemišu sa ocenom izvedenih dokaza od strane prvostepenog suda i iznosi sopstveno viđenje predmetnog događaja, u suštini se osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, što, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog M.M. podnet protiv pravnosnažnih presuda ocenio neosnovanim i na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u prvom stavu izreke ove presude.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povrede tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač. 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i žalbenom postupku, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti preko branioca, u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da okrivljeni M.M. nije koristio redovni pravni lek protiv rešenja Osnovnog suda u Kuršumliji Kv 48/16 od 16.03.2016. godine o ispravci pravnosnažne presude istog suda K 64/15 od 11.01.2016. godine, a što shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja jedan od uslova pod kojim okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti. Stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog podnet protiv rešenja o ispravci ocenio nedozvoljenim i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u drugom stavu izreke ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                                         Dragiša Đorđević,s.r.