.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 418/2017
23.05.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. st. 1. i 3. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti zajedničkih branilaca okrivljenog AA, advokata Dragoljuba Lončarevića i Vesne Lončarević, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 443/15 od 26.10.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1547/16 od 24.01.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 23.05.2017. godine, jednoglasno je, doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkih branilaca okrivljenog AA, advokata Dragoljuba Lončarevića i Vesne Lončarević, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 443/15 od 26.10.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1547/16 od 24.01.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 443/15 od 26.10.2016. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. st. 1. i 3. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Tom presudom okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka, kao i da oštećenoj kao tužiocu BB naknadi troškove zastupanja po punomoćniku advokatu Blagomiru Popoviću o čijoj će visini biti odlučeno naknadno, posebnim rešenjem.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1547/16 od 24.01.2017. godine, usvajanjem žalbe branilaca okrivljenog AA preinačena je presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 443/15 od 26.10.2016. godine, tako što je okrivljeni AA zbog krivičnog dela za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 11.01.2013. do 17.01.2013. godine, dok su žalbe branilaca okrivljenog AA u preostalom delu i žalba punomoćnika oštećene kao tužioca BB odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, advokati Dragoljub Lončarević i Vesna Lončarević zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ''osnovom čl. 492. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku donese presudu kojom će usvojiti zahtev za zaštitu zakonitosti i ukinuti presudu Apelacionog suda u Novom Sadu posl. br. Kž1 1547/16 od 24.01.2017. godine, u stavu 2. izreke i predmet vratiti na ponovni postupak i odlučivanje''.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioce okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.
Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama i rešenjem protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkih branilaca okrivljenog AA, advokata Dragoljuba Lončarevića i Vesne Lončarević, je neosnovan.
Pobijajući pravnosnažne presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, branioci okrivljenog AA u zahtevu navode da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca isticanjem da je optužni akt oštećene kao tužioca podnet od strane punomoćnika advokata VV koji nema pravo da obavlja advokatsku delatnost na teritoriji Republike Srbije, obzirom da je isti strani državljanin koji nije upisan u Advokatsku komoru Srbije i Advokatsku komoru Vojvodine.
Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.
Naime, odredbom člana 2. ZKP koja propisije značenje pojedinih izraza upotrebljenih u ovom zakoniku i to tačkom 8) propisano je da je ''oštećeni kao tužilac'' lice koje je preuzelo krivično gonjenje od javnog tužioca, dok je tačkom 9) navedenog člana propisano da je ''stranka tužilac i okrivljeni''.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz sadržine citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da punomoćnik oštećenog kao tužioca ne predstavlja stranku u postupku, već da je to u konkretnom slučaju oštećena kao tužilac koja je imala pravo da preuzme gonjenje od javnog tužioca što je i učinila podnošenjem odgovarajućeg optužnog akta protiv okrivljenog, dakle, predmetni krivični postupak vođen je po optužnom aktu ovlašćenog tužioca.
Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branilaca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.
Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Jelena Petković-Milojković,s.r. Zoran Tatalović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
