Presudom Apelacionog suda u Nišu 11Kž1 176/14 od 06.03.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Vranju i branilaca okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Vranju K br. 338/13 od 05.11.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog V.G., adv. I.S., zbog povrede zakona - člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, preinači i prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, uz nadoknadu troškova za svaku preduzetu radnju po AT, odnosno ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili pak da Vrhovni kasacioni sud izrekne blažu kaznu okrivljenom od one izrečene prvostepenom a potvrđene drugostepenom presudom. Takođe, predlaže da se izdržavanje kazne zatvora okrivljenom odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.G., adv. I.S., Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a na kojoj je razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Branilac okrivljenog V.G. kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe opštu odredbu povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a dok u obrazloženju navodi da je u konkretnom slučaju sud prekoračio optužbu na taj način što je izmenom činjeničnog opisa iz optužnice narušio identitet optužbe i presude, s obzirom da u izmenjenom optužnom aktu nema reči „izazvao sudar vozila iz suprotnih smerova“ dok u izreci prvostepene presude stoje reči „sudar vozila iz suprotnih smerova“ a što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a.

Iznete navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Kako je povreda iz čl. 438. stav 1. tačka 9. ZKP isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge ožalbenog suda date na stranama 2 i 3 obrazloženja presude, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP, na iste upućuje.

Branilac okrivljenog V.G. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na činjenicu da je sud okrivljenom odmerio previsoku kaznu, pri čemu je zanemario kako doprinos vozača vozila „Audi A4“, saobraćajnoj nezgodi, s`obzirom na brzinu kretanja njegovog vozila koja je bila duplo veća od dozvoljene, tako i olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, pre svega medicinsku dokumentaciju, koja govori o zdravstvenom stanju okrivljenog a iz čega proizilazi da se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP-a, koja u smislu člana 485. stav 4. ne predstavlja povredu zakona zbog koje bi okrivljeni preko svog branioca bio ovlašćen na podnošenje zahteva.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.G. kojima se ukazuje da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i nejasna, da je protivrečna razlozima, da su dati razlozi nejasni i u znatnoj meri protivrečni, u odnosu kako na upotrebu termina „udario“ i „preklapa“ tako i gramatičkog tumačenja subjekta radnje - okrivljenog a po pitanju da li je okrivljeni ili pak prikolica, poklopio samo prednji deo vozila ili celo vozilo. Ovim navodima se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ukazuje na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11, člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a koje takođe ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP-a, zbog kojih bi okrivljeni kao ovlašćeno lice, preko svog branioca, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog toga je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u odnosu na sve ove navode ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći, da pobijanom presudom nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP-a, zahtev odbio kao neosnovan, a u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                           Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                          Nevenka Važić, s.r.