Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 511/21 od 29.09.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalba javnog tužioca OJT u Aleksincu i žalba branioca okrivljenog AA prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Momčilo Kovačević zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ga osudi na blažu kaznu - kaznu kućnog zatvora.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje da je donošenjem presude Osnovnog suda u Aleksincu K 342/20 od 28.04.2021. godine na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je tom presudom optužba prekoračena, a koju povredu nije otklonio drugostepeni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbama na prvostepenu presudu, iako je na ovu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka u svojoj žalbi ukazivao branilac okrivljenog.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Aleksincu KTO 258/20 od 23.10.2020.godine, koji do pravnosnažnog okončanja ovog krivičnog postupka nije izmenjen, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje krivično delo je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen. Okrivljenom je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe, stavljeno na teret da je u vreme i na mestu, označenom u izreci presude „...u stanju uračunljivosti, kao učesnik u javnom saobraćaju upravljao putničkim motornim vozilom.....protivno odredbama člana 42. stav 1. i 55. stav 3. tačka 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, vršio obilaženje na način koji ometa normalno kretanje vozila koja dolaze iz suprotnog smera, iako je bio svestan da time može ugroziti bezbednost javnog saobraćaja i time dovesti u opasnost život i telo ljudi, ali je olako držao da štetne posledice neće nastupiti i da će ih moći sprečiti, te je u fazi skretanja u nepreglednoj krivini u desno, usled neprilagođene brzine, uslovima i stanju puta....tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da ima ili ima razloga da predvidi odnosno da vozilom upravlja na način koji ne ugrožava bezbednost saobraćaja, vozilom kojim je upravljao prešao na suprotnu stranu – levu kolovoznu traku puta namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera i prednjim delom vozila udario u prednji deo teretnog vozila marke....., koje vozilo se kretalo svojom kolovoznom trakom iz pravca ... ka ..., usled kog udarca je putnik u vozilu okrivljenog, oštećena DD zadobila.....povrede koje predstavljaju bezuslovno smrtonosnu povredu, usled kojih je preminula na licu mesta, dok su ostali putnici u vozilu okrivljenog zadobili povrede i to oštećena GG teške telesne povrede....., a oštećeni ĐĐ....povrede koje svojim zbirnim dejstvom predstavljaju tešku telesnu povredu na donjoj granici ovih povreda“.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela, ali da zahteva da između optužbe i presude postoji identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, tako da eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Međutim, prvostepeni sud je, donoseći pobijanu prvostepenu presudu, u kojoj je izmenio činjenični opis krivičnog dela dat u optužnom aktu javnog tužioca, povredio objektivni identitet optužbe, jer se činjenični opis krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, koji je naveden u izreci prvostepene presude u bitnom razlikuje od onog navedenog u optužnom predlogu javnog tužioca.

Ovo sa razloga jer je prvostepeni sud, shodno utvrđenom činjeničnom stanju, u činjenični opis krivičnog dela uneo činjenice koje ne sadrži optužni akt i to pre svega činjenice da je „....okrivljeni postupio protivno odredbama člana 35. stav 1. i 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, na taj način što za kretanje svog vozila nije koristio isključivo desnu stranu kolovoza u smeru kojim se kretao i protivno obavezi da vozilo u kretanju drži što bliže desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od nje da, s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobraćaja i na stanje i osobine puta, ne ugrožava druge učesnike u saobraćaju i ne izlaže sebe opasnosti, u toku kretanja svojim vozilom, u fazi kretanja krivinom udesno, na koju ga je upozorio saobraćajni znak „ Krivina nadesno“, postavljen sa desne strane puta gledano iz smera kojim je dolazio, kao i uzdužna neisprekidana linija na kolovozu, sa zabranom preticanja za vozila koja se kreću u tom smeru, na koju ga je upozorio saobraćajni znak „Zabrana preticanja svih motornih vozila osim motocikla bez prikolice“, postavljen sa desne strane puta gledano iz smera kojim je dolazi....“, a kršenje kojih propisa okrivljenom nije stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca, čime je izmenom činjeničnog opisa iz optužbe narušen identitet optužbe i presude, obzirom da, po oceni ovoga suda, činjenični opis u izreci prvostepene presude nije ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno nije ostao u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Postupajući na napred navedeni način prvostepeni sud je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, donošenjem pobijane presude prekoračio optužbu i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a koju povredu nije otklonio drugostepeni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbama na prvostepenu presudu, iako je na ovu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka u svojoj žalbi ukazivao branilac okrivljenog.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Momčila Kovačevića, te na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo u celini pravnosnažne presude Osnovnog suda u Aleksincu K 342/20 od 28.04.2021. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 511/21 od 29.09.2021. godine i predmet vratio Osnovnom sudu u Aleksincu na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, te se shodno ovoj odluci nije upuštao u razmatranje ostalih istaknutih povreda u zahtevu branioca okrivljenog.

U ponovnom postupku sud će prilikom odlučivanja imati u vidu razloge ove presude, te će postupiti po istima i otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić