Protiv navedenih presuda, u delu u kojem su iste postale pravnosnažne, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog N.Đ., advokat Ž.L., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude u odnosu na okrivljenog N.Đ. i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, ocenjujući pri tome zakonitost dokaza koji su predmet ispitivanja u smislu člana 604. ZKP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11....55/14), našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da su pobijane presude zasnovane na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnovati, te u tom smislu kao nezakonite dokaze označava služenu belešku PU Kragujevac od 27.08.2011. godine, iskaze svedoka policijskih službenika B.G. i M.V. i zapisnik o prepoznavanju lica od 06.09.2011. godine. Naime, branilac smatra da navedena službena beleška nije zakonit dokaz, budući da ne predstavlja nijednu dokaznu radnju propisanu u odredbama čl. 85. do 187. ZKP, pri čemu su se, po oceni branioca, navedeni svedoci u postupku izjašnjavali u pogledu onih činjenica koje su kao policijski službenici saznali „u primeni svojih ovlašćenja u smislu odredbe člana 226. stav 1. tada važećeg ZKP“, odnosno izjašnjavali su se o onome što im je svedok maloletni L.P. saopštio prilikom preduzimanja radnje prepoznavanja, zbog čega branilac smatra da su iskazi tih svedoka morali biti izdvojeni tokom postupka i na njima se nije mogla zasnovati presuda. U vezi zapisnika o prepoznavanju lica branilac smatra da taj dokaz nije nastao u krivičnom postupku i ta radnja nije dokazno sredstvo, jer je predstavljala proveru verodostojnosti iskaza svedoka, a svedoke je po tada važećem ZKP mogao da saslušava samo sud.

Po nalaženju ovog suda, službena beleška PU Kragujevac – Odeljenje kriminalističke policije od 27.08.2011. godine je sačinjena na osnovu člana 225. st. 1. i 2. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, koje odredbe su omogućavale organima unutrašnjih poslova da radi otkrivanja učinioca krivičnog dela pored ostalog u prisustvu odgovornog lica izvrše pregled određenih objekata i prostorija i o tome sačine zapisnik ili službenu belešku, što je upravo i učinjeno u konkretnom slučaju. Takođe, predmetni zapisnik o prepoznavanju lica od 06.09.2011. godine sačinjene u svemu u skladu sa članom 225. st. 1. i 2. u vezi člana 104. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, jer su organi unutrašnjih poslova, u smislu navedenih odredbi zakona, bili ovlašćeni da radi otkrivanja učinioca krivičnog dela preduzmu potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i o tome sastave zapisnik, kako je to i učinjeno prilikom sačinjavanja navedenog zapisnika. Zbog iznetog neosnovani su navodi iz zahteva branioca okrivljenog da su navedeni dokazi nezakoniti i da se nisu mogli koristiti u predmetnom postupku, budući da je, po nalaženju ovog suda, prilikom sačinjavanja zapisnika o prepoznavanju lica i službene beleške, postupano po odredbama tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Što se tiče iskaza svedoka policijskih službenika B.G. i M.V., po oceni ovog suda, ovi svedoci se u svojim iskazima nisu izjašnjavali o svojim operativnim saznanjima, već su se izjašavali samo na okolnosti radnje prepoznavanja, odnosno zašto su kritičnom prilikom vršili radnju prepoznavanja učinioca predmetnog krivičnog dela, a to iz razloga jer im je svedok L.P. rekao da bi eventualno mogao da prepozna učinioca, pa se i u ovom slučaju radi o zakonito pribavljenim dokazima.

Imajući u vidu sve navedeno, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, nalazeći da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, s obzirom na to da krivica okrivljenog N.Đ. u izreci presude nije opisana u skladu sa Krivičnim zakonikom koji ne poznaje termin „eventualni umišljaj“, već u odredbi člana 25. KZ određuje sadržinu umišljaja.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                  Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                               Bata Cvetković,s.r.