Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 10/2019 od 15.10.2019. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe: zajedničkog branioca okrivljenih AA i BB, advokata Stanimira Đurića i branioca okrivljenog AA, advokata Momčila Kovačevića i potvrđena presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 683/18 od 17.01.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Apelacionog suda u Nišu Kž1 683/18 od 17.01.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž3 10/2019 od 15.10.2019. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Momčilo Kovačević zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i tačka 3) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude, te predmet vrati Apelacionom sudu na ponovni postupak i odluku ili da iste preinači tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe, jer delo za koje je optužen nije krivično delo ili odbiti optužbu;

- branilac okrivljenog BB, advokat Stanimir Đurić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i tačka 3) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da „ukine presudu Apelacionog suda u Nišu Kž3 10/2019 od 15.10.2019. godine te da predmet vrati prvostepenom Apelacionom sudu na ponovni postupak ali novom veću“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Podnetim zahtevima branilaca okrivljenih, advokata Momčila Kovačevića i advokata Stanimira Đurića se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na „nedozvoljenom dokazu“ - iskazu svedoka oštećenog VV koji je saslušan u istrazi bez prisustva branioca - protivno odredbi člana 168. tada važećeg ZKP kojom je propisana obaveza suda da o saslušanju svedoka obavesti branioca i okrivljenog, što sud u konkretnom slučaju nije učinio, a po stavu odbrane tek kada su branilac i okrivljeni uredno obavešteni o navedenoj procesnoj radnji - saslušanju oštećenog, oni sami procenjuju i odlučuju da li će istoj prisustvovati ili ne. Kako se oštećeni VV nikada nije pojavio pred sudom - na glavnom pretresu, osim kada je saslušan u istrazi „u tajnosti“ odbrana se protivila čitanju njegovog iskaza na glavnom pretresu. Ista povreda je učinjena i u potupku pred Apelacionim sudom u Nišu prilikom donošenja presude Kž1 683/18 od 17.01.2019. godine jer je iskaz svedoka oštećenog VV čitan iako za to nije bilo saglasnosti stranaka.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode, branilaca okrivljenih, ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 604. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 35/2019) propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, broj 58/04, 85/05 ... i 76/10).

Dakle, zakonitost preduzetih radnji pre početka primene ovog zakona ocenjivaće se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji je važio u vreme preduzimanja procesnih radnji.

Odredbom člana 251. stav 4. i 5. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 58/2004) propisano je da saslušanju svedoka mogu da prisustvuju tužilac, okrivljeni i branilac, a oštećeni samo kada je verovatno da svedok neće doći na glavni pretres, te da je istražni sudija dužan da na pogodan način obavesti tužioce, branioce, oštećenog i okrivljenog o vremenu i mestu izvršenja istražnih radnji kojima oni mogu prisustvovati, osim kad postoji opasnost od odlaganja. Ako okrivljeni ima branioca, istražni sudija će, po pravilu, obaveštavati samo branioca. Ako je okrivljeni u pritvoru, a istražna radnja se preduzima van sedišta suda, istražni sudija će odlučiti da li je potrebno prisustvo okrivljenog“.

Iz spisa predmeta proizlazi da je pred istražnim sudijom ranijeg Okružnog suda 04.09.2007. godine saslušan svedok oštećeni VV (u smislu člana 96-109 ZKP) u prisustvu punomoćnika oštećenog advokata Ratka Zečevića; a da o tom saslušanju nije bio obavešten branilac; da je na glavnom pretresu održanom pred Višim sudom u Nišu 16.04.2018. godine u prisustvu okrivljenih AA i BB i njihovih branilaca Dubravke Lazarević i Stanimira Đokića pročitan iskaz svedoka oštećenog VV dat „u postupku K broj 193/14“, budući da je oštećeni bio nedostupan sudu, da su na čitanje iskaza oštećenog VV branioci okrivljenih prigovarali, te da je Apelacioni sud u Nišu na održanom pretresu - u smislu člana 450. stav 2. ZKP, izvršio uvid u zapisnik o ispitivanju svedoka oštećenog VV od 04.09.2007. godine nalazeći da saglasnost okrivljenih i njihovih branilaca za takvo postupanje suda nije neophodno već samo izjašnjenje stranaka o predlogu sa kojim se tužilac saglasio.

Polazeći od napred navedenog Vrhovni kasacioni sud nalazi da stoji činjenica da je istražni sudija tada Okružnog suda u Nišu svedoka oštećenog VV 04.09.2007. godine saslušao suprotno odredbi člana 251. stav 5. tada važećeg ZKP jer nije na pogodan način obavestio okrivljene i njihove branioce o vremenu i mestu izvršenja procesne radnje saslušanja oštećenog VV, ali navedena povreda ne predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP s`obzirom da bi, imajući u vidu druge izvedene dokaze, očigledno i bez tog dokaza bila doneta ista presuda.

Naime, činjenična utvrđenja da su okrivljeni prisilno odveli oštećenog VV, protivno njegovoj volji sud je zasnovao na iskazima svedoka GG (koji je video kako jedan od okrivljenih nasilno gura u automobil oštećenog dok okrivljeni takvom postupanju pruža otpor) te na osnovu iskaza svedoka DD (koji je čuo zapomaganje i video oštećenog na zadnjem sedištu vozila dok ga je tu držao jedan od okrivljenih); činjenična utvrđenja da je oštećeni nakon nasilnog odvođenja zadržan u selu ... gde su ga okrivljeni fizički zlostavljali sud je zasnovao na iskazima svedoka ĐĐ i EE (koji zbog upućenih pretnji od strane okrivljenih nisu smeli da prijave događaj policiji); dok su odlučne činjenice da su okrivljeni silu i pretnju preduzeli u nameri da oštećenog VV prinude da potpiše ugovor o prodaji svoje porodične kuće supruzi okrivljenog AA utvrdili na osnovu nalaza i mišljenja veštaka sudskomedicinske struke dr Radovana Karadžića (kojim su konstatovane povrede kod oštećenog) dok su činjenice vezane za okolnosti ugovora su utvrđene na osnovu iskaza svedoka ŽŽ (koji je svedočio da nije došlo do primopredaje novca) te svedoka ZZ i II (oni nisu videli da su okrivljeni u kafani, u kojoj su došli nakon overe ugovora predali novac oštećenom).

Dakle, Vrhovni kasacioni sud, polazeći od napred iznetog nalazi da pobijane presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a suprotni navodi u zahtevima branilaca okrivljenog, advokata Momčila Kovačevića i advokata Stanimira Đurića, su ocenjeni kao neosnovani.

Takođe, podnetim zahtevima branilaca okrivljenih se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP uz obrazloženje da su okrivljeni AA i BB osuđeni za delo koje nije krivično delo jer u njihovim radnjama nema elemenata krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret optužnim aktom i za koja su osuđeni. Naime, odbrana nalazi da u radnjama okrivljenih nema pribavljanja protivpravne imovinske koristi jer su okrivljeni imali potraživanje prema oštećenom, koje ni do danas nije namireno. Umišljaj okrivljenih nije bio u pravcu izvršenja ovog krivičnog dela već samo u cilju da povrate svoj dati novac.

Vrhovni kasacioni sud je i ove navode iznete u zahtevima branilaca okrivljenih ocenio kao neosnovane.

Odredbom člana 134. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo otmica čini ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi način odvede ili zadrži neko lice u nameri da od njega ili drugog lica iznudi novac ili kakvu drugu imovinsku korist ili da njega ili koga drugog prinudi da nešto učini, ne učini ili trpi.

Dakle, krivično delo otmica iz člana 134. stav 1. KZ karakteriše pobuda izvršenja u smislu da se odvođenje ili zadržavanje nekog lica vrši sa namerom da se od njega ili nekog drugog lica iznudi novac ili neka druga korist ili da se to ili drugo lice prinudi da nešto učini, ne učini ili trpi. Dakle, razlikuje se koristoljubiva otmica i otmica radi prinude. U konkretnom slučaju okrivljeni su primenom fizičke sile, zadavanjem udaraca po glavi i telu, oštećenog VV odveli i zadržali u selu ... protivno volji oštećenog, sve u nameri da ga prinude da potpiše ugovor o prodaji porodične kuće u ... supruzi okrivljenog AA za iznos od 50.000 evra, preteći oštećenom da će ga držati zatvorenog dok ne pristane, dakle sa tačno određenim ciljem, što je sve dovelo do toga da je oštećeni u kancelariji advokata ŽŽ, u ... potpisao navedeni ugovor o prodaji porodične kuće u ..., bez predaje novca oštećenom čime su, ostvarena obeležja predmetnog krivičnog dela otmica radi prinude.

Iz navedenih razloga suprotni navodi u zahtevima branilaca okrivljenih kojima se ukazuje da kod okrivljenih nije postojala koristoljubiva namera, ne utiče na pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, jer su okrivljeni upravo opisanim radnjama primenom prinude sa tačno određenim ciljem koji se odnosi na potpisivanje ugovora o prodaji porodične kuće supruzi okrivljenog AA izvršili predmetno krivično delo tomica iz člana 134. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje su i oglašeni krivim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude

Zapisničar-savetnik,                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                   Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić