Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pobijanih presuda, učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenog, obzirom da u izreci presude nisu navedeni svi elementi krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ. iz kojih razloga krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo. U vezi sa iznetim, branilac navodi da sud ne navodi kakvu je to pretnju okrivljeni uputio oštećenoj, odnosno šta je to konkretno okrivljeni pretio oštećenoj da će da joj uradi. Po stavu odbrane, reči „sada ću da te stucam ... „ ne predstavljaju pretnju po život i telo i nisu podobne da ugroze spokojstvo i duševno stanje oštećene. Takođe, branilac navodi i da je krivično delo iz člana 194. KZ definisano posledicom, a radnje okrivljenog opisane u izreci presude nisu takvog intenziteta da su prouzrokovale osećaj ugroženosti kod oštećene, iz kog razloga nije ni ostvarena posledica ovog krivičnog dela. Radnje koje je preduzeo okrivljeni nisu objektivno podobne da dovedu do ugrožavanja spokojstva i duševnog stanja ošećene, niti su, u konkretnom slučaju i dovele do ugrožavanja spokojstva i duševnog stanja iste.

Radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, alternativno je propisana i može se sastojati u primeni nasilja, upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo ili u drskom ili bezobzirnom ponašanju. Neophodno je da je radnja izvršenja takva da je objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice, a krivično delo je svršeno onda kada dođe do tog ugrožavanja.

Izrekom pravnosnažne presude utvrđeno je da je okrivljeni AA dana 15.08.2021. godine pretnjom da će napasti na život ili telo člana svoje porodice oštećene BB, bivše supruge, ugrožavao njeno spokojstvo i duševno stanje, a u mestu i na način bliže opisan u izreci presude. U izreci je navedeno i da je okrivljeni bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i da je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, kao i da je kritičnom prilikom postupao u uračunljivom stanju.

Po nalaženju ovoga suda, u radnjama okrivljenog stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja koja se sastoji u upotrebi kvalifikovane pretnje prema oštećenoj, kojom radnjom je prouzrokovana posledica tog krivičnog dela u vidu ugrožavanja spokojstva i duševnog stanja člana porodice – bivše supruge, koja je nakon što je saznala za pretnju i pozvala policiju, tako i subjektivna obeležja, koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog, koji obuhvata svest o zabranjenosti dela.

Pri tome, po stavu Vrhovnog kasacionog suda pretnja koju je okrivljeni kritičnom prilikom uputio oštećenoj je bila ozbiljna i stvarna i kao takva objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva člana porodice, do čega je u konkretnom slučaju i došlo, a imajući u vidu konkretne okolnosti događaja opisanog u izreci presude ( nakon što je čuo oštećenu da negoduje da on upravlja vozilom i vozi svoju decu VV i maloletnog GG, smatrajući da je u alkoholisanom stanju, te da je rekla da će pozvati policiju ukoliko ih bude u takvom stanju vozio istoj uputio reči uvrede i pretnje: „sada ću da te stucam, majke ti ga u pi..u nabijem, pi..a ti materina, ti si luda!“).

Stoga su u izreci pravnosnažne presude, po oceni ovoga suda, jasno opisani svi bitni elementi, kako objektivni, tako i subjektivni, krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve bitne elemente tog krivičnog dela i da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu zahteva, branilac okrivljenog numeriše i obrazlaže povrede zakona iz člana 3. stav 1. i člana 16. stav 4. i 5. ZKP, ali i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP polemišući sa jačinom „uplašenosti“ oštećene, a koje povrede zakona ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega ove povrede nisu bile predmet ocene od strane Vrhovnog kasacionog suda, u ovom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić