Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Slobodana Subotina, je neosnovan.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog kako to proizilazi iz obrazloženja zahteva ukazuje na povredu zakona iz člana 74. u vezi člana 381. ZKP, navodima da je sud povredio pravo okrivljenog na obaveznu odbranu (član 74. ZKP) jer je u odsustvu okrivljenog a u prisustvu samo nadležnog tužioca doneo odluku kojom je izvršio zamenu izrečene novčane kazne kaznom zatvora u trajanju od 30 dana. Po stavu branioca sud je u konkretnom slučaju bio u obavezi da ne samo okrivljenom postavi branioca po službenoj dužnosti već i da u takvoj krivično-procesnoj situaciji primeni odredbe člana 51. stav 2. KZ u vezi člana 381. ZKP, kojom je propisano kada i na koji način se okrivljenom sudi u odsustvu.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, a iz sledećih razloga:

Naime, okrivljeni AA je presudom Osnovnog suda u Kikindi 1K br. 288/14 od 28.05.2015. godine (pravnosnažna dana 28.05.2015. godine) oglašen krivim zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ i osuđen na naovčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko ne plati izrečenu novčanu kaznu u određenom roku, odlučeno je da se ista zameni kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Nadalje, okrivljenom je rešenjem Osnovnog suda u Kikindi 1K br. 288/14 od 21.10.2015. godine usvojena molba za odlaganje plaćanja izrečene novčane kazne u iznosu od 30.000,00 dinara a okrivljeni obavezan da navedeni iznos isplati u ratama, zaključno sa 15.05.2016. godine.

Kako okrivljeni, a kako se to utvrđuje iz spisa predmeta izrečenu novčanu kaznu nije platio u određenom roku, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno prvostepeni sud saglasno članu 51. stav 2. KZ pokrenuo postupak izvršenja novčane kazne i okrivljenom izrečenu novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara, zamenio kaznom zatvora u trajanju od 30 dana.

Sud je u postupku izvršenja novčane kazne a kako se to iz spisa predmeta utvrđuje, u više navrata pokušavao da obezbedi prisustvo okrivljenog AA na sednici veća i to kako pozivanjem na prijavljenoj adresi u ... tako i preko uprave Okružnog zatvora u Subotici, za šta je od PS Subotica dobio ovaveštenje da se okrivljeni nalazi u toj ustanovi a i putem naredbi za prinudno dovođenje okrivljenog, koje nisu realizovane i isticanjem poziva na ročište na internet stranici Osnovnog suda u Kikindi.

Odredbom člana 246. stav 1. ZKP propisano je da ako se dostavljanje pismena okrivljenom ne može izvršiti na adresu o kojoj je okrivljeni obavestio organ postupka, dostavljač će ostaviti obaveštenje da će se pismeno istaći na oglasnoj tabli i po mogućstvu, na internet strani organa postupka. Po proteku roka od 8 dana od dana isticanja pismena smatra se da je dostavljanje izvršeno, dok je stavom 3. istog člana 246. ZKP propisano da izuzetno od stava 1. tog člana, ako okrivljenom koji nema branioca treba dostaviti presudu kojom mu je izrečena krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode, a dostavljanje se ne može izvršiti na adresu o kojoj je okrivljeni obavestio sud, postaviće se branilac po službenoj dužnosti dok okrivljeni ne obavesti sud o novoj adresi.

Prvostepeni sud je, nakon donošenja rešenja kojim je novčanu kaznu zamenio kaznom zatvora, okrivljenom postavio branioca, po službenoj dužnosti, saglasno članu 246. stav 3. ZKP, pa su neosnovani navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, da je povređeno pravo na odbranu iz člana 74. ZKP. Neosnovani su i navodi zahteva da je prvostepeni sud bio u obavezi da primeni odredbu člana 381. ZKP o suđenju u odsustvu, jer u konkretnoj situaciji, suđenja u odsustvu nije bilo, već je sud zamenio novčanu kaznu kaznom zatvora u smislu odredbe člana 51. stav 2. KZ i u postupku dostavljanja rešenja postupio shodno odredbi člana 246. stav 3. ZKP.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud iz iznetih razloga a na osnovu odredbe člana 490. i člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić