Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Milan Delić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), 8), 9), člana 439. tačka 1) i 2) i člana 486. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP branilac okrivljenog navodi da je sud u pogledu dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti kada je okrivljenog oglasio krivim za krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ (Sl. Glasnik 35/19 koji važi od 01.12.2019.godine), te da je trebalo da primeni zakon koji je važio u vreme izvršenja dela i okrivljenog oglasi krivim za izvršenje krivičnog dela iz člana 229. stav 1. KZ (Sl. Glasnik 72/09). Svoj stav branilac obrazlaže time da je zakon koji je važio u vreme izvršenja dela predviđao da porez može da se utaji samo na zakonito stečene prihode, a da važeći zakon predviđa da se porez može utajiti i na nezakonite prihode, što znači da je proširen pojam koji se tiče same radnje izvršenja, kao i da je važećim zakonom predviđen viši zakonski minimum, odnosno kazna u trajanju jedne godine, dok je ranijim zakonom zakonom bila predviđena kao minimalna kazna zatvor u trajanju od šest meseci, pa je neosnovan zaključak suda da je važeći zakon blaži sa obrazloženjem da je propisani objektivni uslov inkriminacije iznos od 1.000.000,00 dinara, dok je u zakonu koji je važio u vreme izvršenja dela bio propisan iznos od 150.000,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog suda, izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milana Delića se ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 5. KZ regulisano je vremensko važenje krivičnog zakonodavstva tako što je u stavu 1. ovog člana propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, dok je u stavu 2. propisano da će se, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniti zakon koji je najblaži za učinioca.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA pravnosnažno osuđen za radnje koje je izvršio u periodu od kraja poslovne 2011. godine do 15.03.2012. godine, kada je na snazi bio Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“, broj 72/09 koji se primenjivao od 11.09.2009. do 28.02.2018. godine).

Krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik broj 72/09) koji se primenjivao od 11.09.2009. godine do 28.02.2018. godine čini onaj ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 150.000,00 dinara, za koje delo je bila propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna.

Krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 35/19) koji se primenjuje od 01.12.2019. godine, čini onaj ko u nameri da on ili drugo lice potuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili u istoj nameri ili na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveza čije se plaćanje izbegava prelazi 1.000.000,00 dinara, za koje delo je bila propisana kazna zatvora od jedne godine do pet godina i novčana kazna.

Prema nalaženju ovog suda, kasnija izmena zakona je povoljnija po okrivljenog, odnosno odredba člana 225. stav 1. KZ(„Službeni glasnik RS“ broj 35/19) koji se primenjuje od 01.12.2019. godine je blaža za učinioca.

Zauzimajući ovakav stav, Vrhovni sud je pošao od kriterijuma za primenu člana 5. KZ odnosno visine obaveze čije se plaćanje izbegava, kao bitnog obeležja krivičnog dela poreska utaja, a sve imajući u vidu da je za krivično delo iz člana 225. stav 1. KZ(„Službeni glasnik RS“ broj 35/19), propisano da iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 1.000.000,00 dinara, koji iznos je veći od iznosa propisanog zakonom koji je važio u vreme izvršenja dela, iz čega proizilazi da su važećim zakonom propisani znatno teži uslovi da bi bili ostvareni elementi krivičnog dela poreska utaja, dok je propisani maksimum kazne zatvora ostao isti.

Branilac još navodi da imajući u vidu propisanu odredbu zakona u vreme izvršenja dela, neophodan uslov da bi postojalo krivično delo je da se radi o zakonito stečenim prihodima a oni to nisu jer je okrivljeni iznos na ime kupoprodajne cene stanova primio „na ruke“, a ne preko tekućeg računa. Kako u izreci presude izostaje reč „zakonito“ stečeni prihod, znači da nije opisan bitan element krivičnog dela iz člana iz člana 229. stav 1. KZ. Oglašavajući okrivljenog krivim za krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ, sud je prema navodima zahteva, učinio povredu člana 5. KZ obzirom da je radnje okrivljenog pravno trebalo kvalifikovati prema Krivičnom zakoniku („Službeni glasnik RS“ broj 72/09) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela - poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ, a za koje delo je sud morao da ga oslobodi od optužbe jer ne sadrži navedeno bitno zakonsko obeležje tog krivičnog dela, čime branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu K.br. 856/20 od 28.06.2021. godine okrivljeni je oglašen krivim što je u periodu od kraja poslovne 2011. godine pa do 15.03.2012 godine, u svojstvu vlasnika radnje za poslovne aktivnosti „Komfor AA" AA preduzetnik Niš, čija je delatnost izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, sposoban da shvati značaj svojih radnji i da upravlja svojim postupcima, u nameri da u potpunosti izbegne plaćanje poreza na prihode od obavljanja samostalne delatnosti, koji se plaća prema stvarno ostvarenom prihodu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, nije prijavio stečeni prihod za poslovnu 2011. godinu (01.01.2011-31.12.2011), u iznosu od 3.861.680,00 dinara, iako je bio u obavezi da isti prijavi, tako što suprotno članu 93 stav 1. i 2. u vezi sa člana 31,32,33 i 38 Zakona o porezu na dohodak građana, nije podneo poreski bilans PB 2, kao i poresku prijavu za konačno utvrđivanje poreza na prihod od samostalne delatnosti na obrascu PPDG-1, koje je bio dužan da podnese najkasnije do 15.03.2012 godine, te je izbegao plaćanje poreza na prihode od obavljanja samostalne delatnosti po stopi od 10% za 2011. godinu u iznosu od 386.168,00 dinara, a istovremeno nije obračunao i uplatio doprinose za socijalno osiguranje, koja se obračunava na najvišu osnovicu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u 2011. godini, u ukupnom iznosu od 1.132.704,84 dinara i to na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u iznosu od 696.075,60 dinara, doprinosa za zdravstveno osiguranje u iznosu od 389.169,54 dinara i doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti u iznosu od 47.459,70 dinara, te je na ovakav način izbegao da obračuna i uplati na propisane račune javnih prihoda iznos obaveza u ukupnom iznosu od 1.518.872,84 dinara, pri čemu je bio svestan protivpravnosti i zabranjenosti svog dela i hteo njegovo izvršenje, čime je izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1.KZ, a u obrazloženju prvostepene presude je navedeno da je sud primenio zakon koji se primenjuje od 01.12.2019. godine („Službeni glasnik RS“ broj 35/19).

U prethodno opisanim radnjama okrivljenog AA, po nalaženju Vrhovnog suda, stiču se sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela poreska utaja, a kako iznos obaveze čije plaćanje je okrivljeni izbegao prelazi iznos od 1.000.000,00 dinara, to su radnje okrivljenog nižestepeni sudovi pravilno kvalifikovali kao krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ.

Vrhovni sud je imao u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je vlasnička radnja za poslovne aktivnosti „Komfor AA, AA preduzetnik Niš“ bila registrovana u Agenciji za privredne registre do 25.04.2013.godine, kada je prestalo obavljanje delatnosti, da je okrivljeni bio fizičko lice u sistemu PDV-a i da je zaključio ugovor o kupoprodaji stana u izgradnji dana 03.02.2011.godine sa BB i ugovor o kupoprodaji stana dana 05.04.2011.godine sa VV, koji ugovori su bili pravni osnov za isplatu novca, te da postoje priznanice da je okrivljeni od navedenih lica primio novac, iz čega proizilazi da se u konkretnom slučaju radilo o zakonitim prihodima, a da se nezakonitost postupanja okrivljenog sastoji u činjenici da je prikrio podatke od uticaja za utvrđivanje poreskih obaveza na osnovu stečenih prihoda i to prodaje stanova. Imajući navedeno u vidu, neosnovan je navod iz zahteva za zaštitu zakonitosti da se u konkretnom slučaju radilo o nezakonitim prihodima, sa obrazloženjem da isti nije isplaćen preko tekućeg računa, već „na ruke“. Shodno tome, ovaj sud nalazi da je okrivljeni izvršilac krivičnog dela kao obveznik plaćanja poreza u svojstvu vlasnika radnje za poslovne aktivnosti „AA, AA preduzetnik Niš“, koje je u inkriminisanom periodu uredno registrovano i poslovalo i samim tim ostvarivalo zakonite prihode, iz kog razloga Vrhovni sud suprotne navode zahteva u pogledu zakonitosti stečenih prihoda kao obeležja krivičnog dela iz člana 225. stav 1. KZ, ocenjuje kao neosnovane.

Branilac u svom zahtevu još ističe da u radnjama okrivljenog nisu ostvareni elementi krivičnog dela iz člana 225. stav 1. KZ i iz razloga što doprinosi za PIO, zdravstveno osiguranje i za slučaj nezaposlenosti predstavljaju poreze po odbitku koji ne mogu da se sabiraju u fiskalnoj-kalendarskoj godini, već moraju da se posmatraju na mesečnom nivou, a ne godišnje, a ono što ostane „po odbitku“, je osnovica za porez, pa je po oceni branioca, pogrešno primenjen član 101. Zakona o porezu na dohodak građana koji je važio 2011.godine.

Isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA– advokata Milana Delića te su bili predmet razmatranja Višeg suda u Nišu, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Nišu K.br. 348/23 od 06.11.2023.godine. Viši sud u Nišu, kao drugostepeni, je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani pet, stav tri i strani šest, stav jedan svoje odluke Kž1 6/24 od 03.09.2024.godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje.

Shodno svemu iznetom, Vrhovni sud nalazi da su u izreci pobijane prvostepene presude sadržana sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 225. stav 1. KZ i da je primenjen blaži zakon, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

U ostalom delu svog zahteva branilac okrivljenog suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i činjenično stanje utvrđeno pobijanim presudama, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Vrhovni sud se nije upuštao u razmatranje iznetih navoda zahteva, s obzirom da povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iako je branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno označio povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), 8) i 9) ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u obrazloženju zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se navedene povrede zakona sastoje, odnosno ne navodi kako su povređene odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno nadležnog organa, u kom delu nije rešen predmet optužbe i kako je prekoračena optužba.

Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovog suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milana Delića u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, pa se u razmatranje i ocenu ovih povreda nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. i 2. ZKP doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković