Istom presudom na osnovu člana 91. KZ od okrivljenog M.Ž. oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od ... eura i ... dinara, a na osnovu člana 193. i 196. ZKP obavezan je da plati troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.6691/13 od 18.02.2014. godine, odbijena je kao neosnovana, između ostalih i žalba branioca okrivljenog M.Ž. i presuda Višeg suda u Beogradu K br.321/12 od 15.07.2013. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.Ž., advokat D.K., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, 438, stav 2. tačka 1. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, član 438. stav 1. tačka 9. ZKP i povrede člana 54. KZ, a iz obrazloženja proizilazi da se zahtevom ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP navodima da se u ovom krivičnom postupku nije radilo o krivičnom delu izvršenom u grupi, već u saučesništvu.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Ž. je neosnovan.

Branilac okrivljenog M.Ž. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP navodima da dispozitivom optužnog akta ovom okrivljenom nije stavljeno na teret da je drogu prodavao neovlašćeno tj. da radnja koja mu je bila stavljena ne teret nije predstavljala krivično delo, a prvostepeni sud je u izreku presude ubacio bitan elemenat krivičnog dela – neovlašćena prodaja, na koji način je prekoračio optužbu.

Branilac okrivljenog M.Ž. ukazuje zatim u svom zahtevu za zaštitu zakonitosti da se u konkretnom slučaju nije radilo o izvršenju krivičnog dela u grupi već je krivično delo izvršeno u saučesništvu, a što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog M.Ž. je neosnovano isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge da prvostepeni sud nije povredio identitet optužbe na taj način što je u izreku prvostepene presude uneo da su okrivljeni neovlašćeno prodavali opojnu drogu, (strana 7 stav 3 drugostepene presude) kao i za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela za koje je, između ostalih, okrivljeni M.Ž. oglašen krivim (strana 6 stav 3 drugostepene presude), koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Ž. kao osnov podnošenja zahteva navedena je i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, ali u obrazloženju zahteva na navedenu povredu nije određeno ukazano, niti je obrazložena, pa se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u ocenu ove povrede.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u navode zahteva kojima se ukazuje na povredu iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP budući da navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koje bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu navoda zahteva branioca da je prvostepeni sud podcenio značaj olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog M.Ž. i povredio član 54. KZ, jer je utvrđivanje i ocena otežavajućih i olakšavajućih okolnosti činjenično pitanje, i kao takvo, u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog i njegovog branioca.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                     Zoran Tatalović, s.r.