Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio braniocu okrivljenog - advokatu Željku Simiću, Vrhovni sud je u smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici veća bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Osnovano javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u podnetom zahtevu ukazuje da je pravnosnažnim presudama Prvog osnovnog suda u Beogradu 9.K br. 396/2023 od 02.04.2024. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 490/24 od 27.06.2024. godine učinjena povreda zakona iz člana 53. u vezi člana 281. ZKP, jer su nižestepeni sudovi pogrešno zaključili da oštećena BB nije podnela predlog za krivično gonjenje protiv okrivljenog AA, te da to predstavlja okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje okrivljenog.

Iz spisa predmeta proizlazi da je oštećena BB prijavila događaje koji su se odigrali 10.08.2021. godine i 29.06.2021. godine, ovlašćenim službenim licima PS Palilula dana 17.08.2021. godine, o čemu je sačinjena službena beleška o obaveštenju primljenom od građanina, u kojoj su opisane radnje okrivljenog koje sadrže elemente krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a KZ i označen imenom i prezimenom okrivljeni. Nakon toga, ovlašćena službena lica su izveštaj zajedno sa, pored ostalog i službenom beleškom sačinjenom dana 17.08.2021. godine dostavila nadležnom tužilaštvu - Prvom OJT u Beogradu.

Odredbom člana 53. stav 1. ZKP propisano je da se za krivična dela za koja se goni po predlogu oštećenog, predlog podnosi nadležnom javnom tužiocu.

Članom 53. stav 2. ZKP je propisano da se predlog za krivično gonjenje podnosi u roku od 3 meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog.

Članom 53. stav 3. ZKP propisano je da ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku smatraće se da je time podneo i predlog za krivično gonjenje.

Odredbom člana 281. ZKP propisano je da se krivična prijava podnosi nadležnom javnom tužiocu, pismeno, usmeno ili drugim sredstvom.

Članom 281. stav 3. ZKP propisano je da ako je krivična prijava podneta policiji, nenadležnom javnom tužiocu ili sudu, oni će prijavu primiti i odmah dostaviti nadležnom javnom tužiocu.

Imajući u vidu navedeno, oštećena BB se blagovremeno obratila policiji, odnosno u roku od 3 meseca od saznanja za krivično delo i učinioca (član 53. stav 2. ZKP), o čemu je policija sačinila službenu belešku o obaveštenjima primljenim od građana 17.08.2021. godine u kojoj je detaljno opisano šta se dogodilo i dostavila je nadležnom javnom tužiocu, tako da ista u materijalnom smislu ima karakter krivične prijave.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje da osnovano javni tužilac ukazuje da je krivična prijava najčešći način saznanja javnog tužioca o izvršenom krivičnom delu i pretpostavljenom izvršiocu krivičnog dela, da ZKP ne zahteva posebnu formu u kojoj mora biti podneta krivična prijava, jer je cilj zakonodavca bio da se podnosiocu prijave omogući da na način koji njemu najviše odgovara prijavi događaj koji smatra krivičnim delom, a da to dalje znači da krivičnom prijavom se smatra svaka dojava javnom tužiocu da je izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, bez obzira na način na koji je dojava izvršena. Da se krivičnom prijavom smatra svaka dojava javnom tužiocu da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti proizlazi iz činjenice da Zakonik o krivičnom postupku ne propisuje formu i sastavne elemente krivične prijave, kao i da javni tužilac ne može odbaciti krivičnu prijavu zato što je ista neuredna (član 284. ZKP).

Pri tome, u skladu sa odredbama člana 281. ZKP, kojom je propisan način podnošenja krivične prijave, proizlazi da je jedan od načina i predaja prijave policiji, ali da nije predviđena posebna forma za podnošenje krivične prijave, a što dalje znači da službene beleške koje su dostavljene javnom tužiocu od strane policije kojima oštećena prijavljuje izvršenje krivičnog dela u smislu ZKP predstavlja krivičnu prijavu i samim tim, saglasno članu 53. stav 3. ZKP, ima dejstvo predloga za krivično gonjenje.

Shodno iznetom, okolnost da se oštećena obratila policiji, da je povodom njenog obraćanja policiji sastavljena službena beleška, koja je zajedno sa izveštajem dostavljena 30.08.2021. godine nadležnom javnom tužiocu, smatra se da je time podnela i predlog za krivično gonjenje.

Shodno iznetom, pogrešan je stav nižestepenih sudova da ne postoji predlog za krivično gonjenje okrivljenog iako je oštećena blagovremeno obavestila policiju o krivičnopravnom događaju o kome je sastavljena službena beleška koja jeste dokaz da je u smislu Zakonika o krivičnom postupku (član 281. stav 3. ZKP) podneta krivična prijava u roku od 3 meseca od saznanja za delo i okrivljenog. Pri tome, okolnost da oštećena nije istakla imovinskopravni zahtev nije do značaja za ovu konkretnu krivičnoprocesnu situaciju, budući da oštećena nije dala izjavu kojom odustaje od predloga za krivično gonjenje, saglasno članu 54. ZKP.

Stoga je Vrhovni sud, usvajajući podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, doneo presudu u kojoj je utvrdio navedene povrede zakona u korist okrivljenog, ne dirajući pri tome u pravnosnažnost pobijanih presuda.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković