U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu učinioca AA, zbog krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca – advokata Nenada Spasojevića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.302/22 – Kv br.1772/25 od 24.12.2025. godine i Višeg suda u Beogradu Kž2 br.113/26 od 30.01.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 08. aprila 2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca učinioca AA – advokata Nenada Spasojevića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.302/22 – Kv br.1772/25 od 24.12.2025. godine i Višeg suda u Beogradu Kž2 br.113/26 od 30.01.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.302/22 – Kv br.1772/25 od 24.12.2025. godine, određeno je da će se mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, koja je učiniocu AA izrečena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.302/22 od 24.03.2022. godine, pravnosnažnom dana 18.05.2022. godine, zameniti merom bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, koja će se sprovoditi u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, shodno odredbi člana 81. KZ.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž2 br.113/26 od 30.01.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe učionioca AA i njegovih branilaca – advokata Dobrivoja Tasića i Nenada Spasojevića, izjavljene protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.302/22 – Kv br.1772/25 od 24.12.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac učionioca AA – advokat Nenad Spasojević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijana rešenja, a predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, pred potpuno izmenjenim većem, ili da preinači pobijana rešenja tako što će odbiti da se mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi prema učiniocu AA zameni merom bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Branilac učionioca AA – advokat Nenad Spasojević u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, ne opredeljujući konkretno nijednu povredu zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

U obrazloženju zahteva, branilac ističe da je u konkretnom slučaju protekao rok od tri godine, koliko maksimalno može da traje mera obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, te da je pogrešan zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost izvršenja izrečene mere bezbednosti jer nije proteklo pet godina od pravnosnažnosti odluke kojom je mera bezbednosti obavezanog psihijatrijskog lečenja na slobodi prema učiniocu AA izrečena. Prema stavu branioca, nižestepeni sudovi nikako nisu mogli primeniti odredbu člana 106. stav 2. KZ, već je u konkretnom slučaju jedino mogla biti primenjena odredba člana 82. stav 5. KZ, kojom je propisano da obavezano psihijatrijsko lečenje na slobodi traje dok postoji potreba lečenja, ali ne duže od tri godine, pri čemu je tri godine psihijatrijskog lečenja na slobodi učinioca AA proteklo pre donošenja pobijanih rešenja.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca učinioca AA, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, po oceni ovoga suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 82. stav 5. KZ, propisano je da obavezano psihijatrisko lečenje na slobodi traje dok postoji potreba lečenja, ali ne duže od tri godine, a stavom 6. istog člana propisano je da, ako se u slučaju iz stava 1. do 3. istog člana učinilac ne podvrgne lečenju na slobodi ili ga samovoljno napusti, ili i pored lečenja nastupi opasnost da ponovo učini protivpravno delo predviđeno u zakonu kao krivično delo tako da je potrebno njegovo lečenje i čuvanje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, sud može izreći obavezno psihijatrisko lečenje i čuvanje u takvoj ustanovi.

Odredbom člana 106. stav 2. KZ propisano je da zastarelost izvršenja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, obaveznog lečenja narkomana, obaveznog lečenja alkoholičara i oduzimanja predmeta – nastaje kada protekne pet godina od dana pravnosnažnosti odluke kojom su te mere izrečene.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je učinilac AA, prema izveštaju Klinike za psihijatriske bolesti „Dr Laza Lazarević“ od 10.12.2025. godine i od 22.12.2025. godine, započeo lečenje na slobodi 17.06.2022. godine, da je imao prekide u lečenju u periodu od 24.07.2023. do 16.10.2023. godine, kao i u periodu od 02.08.2024. godine do 07.02.2205. godine, to je po oceni ovoga suda, prvostepeni sud pravilno zaključio da su u konkretnom slučaju ispunjeni svi uslovi iz člana 82. stav 6. KZ za zamenu mere bezbednosti obavezanog psihijatrijskog lečenja na slobodi, merom bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

Pored toga, imajući u vidu da je mera bezbednosti obavezanog psihijatrijskog lečenja na slobodi prema učiniocu AA izrečena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.302/22 od 24.03.2022. godine, koje je postalo pravnosnažno dana 18.05.2022. godine, to je pravilan i zaključak iznet u drugostepenom pobijanom rešenju - da u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost izvršenja navedene mere bezbednosti propisana odredbom člana 106. stav 2. KZ, obzirom da nije proteklo pet godina od pravnosnažnosti odluke kojom je ta mera izrečena.

Stoga, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, pobijanim nižestepenim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, imajući u vidu da učinilac AA nije okončao lečenje na slobodi u skladu sa propisima u za to propisanom zakonskom roku.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković