U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića i Dragiše Đorđevića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene D.B., zbog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene D.B., advokata B.P., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Somboru K 39/15 od 02.11.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1450/15 od 23.02.2016. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, dana 21.04.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene D.B., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Somboru K 39/15 od 02.11.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1450/15 od 23.02.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Somboru K 39/15 od 02.11.2015. godine, okrivljena D.B., oglašena je krivom zbog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od tri godine. Istom presudom okrivljena je obavezana, na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 73.500,00 dinara, na ime troškova punomoćnika oštećene kao i paušal u iznosu od 10.000,00 dinara sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude kao i da na osnovu člana 91. i 92. KZ, vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 67.707 evra u dinarskoj protivvrednosti od 8.125.000,00 dinara, koji iznos je okrivljena dužna da plati K. banci AD B. u roku od godinu dana, računajući od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1450/15 od 23.02.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljene i žalba Višeg javnog tužioca u Somboru, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene D.B., advokat B.P., zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, navedene presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak kao i da donese rešenje kojim će okrivljenoj odložiti izvršenje kazne zatvora po navedenim pravnosnažnim presudama i branioca okrivljenog u smislu člana 488. stav 2. ZKP, obavesti o sednici veća tog suda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljene, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je neosnovan.

Branilac okrivljene D.B. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, učinjenu pravnosnažnim presudama na štetu okrivljene ističe da kod okrivljene nije postojala namera da prisvajanjem novca koji joj je kao likvidatoru blagajniku u banci bio proveren na radu, pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, već da je njena namera bila da se sa tim novcem samo posluži i isti vrati. Stoga je, prema stavu branioca, radnje okrivljene trebalo pravno kvalifikovati kao krivično delo posluga iz člana 365. KZ, a pravna ocena dela okrivljene kao krivično delo pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pa je posledica povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na štetu okrivljene jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani izneti navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na pogrešnu pravnu kvalifikaciju predmetnog krivičnog dela.

Naime, suštinska razlika između krivičnog dela pronevera iz člana 364. KZ i krivičnog dela posluga iz člana 365. KZ sastoji se u tome što kod učinioca krivičnog dela pronevera postoji namera da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvajanjem novca, hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji, dok kod učinioca krivičnog dela posluga iz člana 365. KZ, ove namere nema i radnja tog krivičnog dela je neovlašćeno posluživanje novcem ili drugim pokretnim stvarima, koje predstavlja privremeno uzimanje tih stvari radi njihovog korišćenja sa namerom da se iste vrate.

U činjeničnom opisu dela okrivljene D.B., navedenog kako u dispozitivu optužnog akta tako i u izreci prvostepene presude, označene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom, uključujući i to da je prisvojila novac koji joj je bio poveren na radu u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, koja namera predstavlja zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela.

Da je kod okrivljene postojala namera da prisvajanjem novca koji joj je bio poveren na radu kao kordinatoru smene i likvidatoru blagajniku u K. banci, pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist proizlazi iz same radnje i okolnosti izvršenja dela navedenih u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude – okrivljena je u više navrata bez znanja i odobrenja tri oštećena klijenta podizala novac sa njihovih deviznih računa što je bilo praćeno falsifikovanjem naloga za isplatu novca, a posebno kada se ima u vidu da je podizanje novca trajalo nekoliko godina od 25.02.2010. do 08.01.2015. godine, zatim iznos oduzetog novca, 67.707 evra, kao i činjenica koja je utvrđena pravnosnažnom presudom, da okrivljena navedeni novac nije vratila.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog neosnovano pobija pravnosnažnu presudu zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a navodima zahteva da je okrivljena imala nameru da se podignutim novcem samo posluži i isti vrati, a ne da ga prisvoji, branilac okrivljene iznosi sopstveno viđenje predmetnog događaja čime osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom što ne može biti predmet ispitivanja po ovom vanrednom pravnom leku.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                         Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                     Bata Cvetković,s.r.