Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Veska Krstajića, predsednika veća, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković, Miroljuba Tomića i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenih AA, BB i VV, zbog krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB i VV - advokata Biserke Krpić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici 2K.814/16 od 12.09.2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1145/17 od 19.12.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 18.04.2018. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB i VV - advokata Biserke Krpić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici 2K.814/16 od 12.09.2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1145/17 od 19.12.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici 2K.814/16 od 12.09.2017. godine okrivljeni AA, BB i VV su oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i osuđeni su na kazne zatvora u trajanju od po 1 (jedne) godine koje će se izvršiti tako što će ih okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuju, uz primenu elektronskog nadzora, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju od preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrže u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, te su okrivljeni istovremeno osuđeni i na novčane kazne u iznosu od po 20.000,00 (dvadesethiljada) dinara koje su dužni da uplate u korist budžetskih sredstava suda u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učine sud će iste izvršiti tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti 1 dan kazne zatvora.

Istom presudom oštećenom „GG“ - „..“ sa sedištem u ... je dosuđen imovinskopravni zahtev u iznosu od 1.268.645,00 dinara, te je svaki od okrivljenih obavezan da oštećenom na ime imovinskopravnog zahteva isplati iznos od po 422.881,66 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećeni sa viškom imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu. Okrivljeni su obavezani da oštećenom solidarno naknade nužne izdatke, kao i nužne izdatke i nagradu njegovog punomoćnika - advokata Ljiljane Petrić, te da sudu solidarno naknade troškove krivičnog postupka, a o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1145/17 od 19.12.2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA, BB i VV i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Subotici 2K.814/16 od 12.09.2017. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenih AA, BB i VV - advokat Biserka Krpić, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 3) i člana 441. stav 4. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se pravnosnažne presude pobijaju i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači presude Osnovnog suda u Subotici 2K.814/16 od 12.09.2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1145/17 od 19.12.2017. godine ili da navedene presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenih je u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog za podnošenje zahteva samo formalno označila da je sud na štetu okrivljenih povredio zakon jer u konkretnom slučaju ne postoje osnovna obeležja krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje su okrivljeni pravnosnažno oglašeni krivim i osuđeni, a koji navodi branioca okrivljenih bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima. Međutim, branilac suštinski ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, isticanjem da nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, jer nije utvrđeno da je kod okrivljenih postojala prevarna namera i umišljaj vezano za kupovinu putničkih vozila. Iz izvedenih dokaza, a pre svega iz iskaza saslušanih svedoka, proizilazi da okrivljeni nisu pribavili nikakvu protivpravnu imovinsku korist, već da su zbog skrivanja mana kod putničkih vozila od strane oštećenog pretrpeli gubitak, tako da su po mišljenju odbrane zapravo okrivljeni bili dovedeni u zabludu od strane oštećenog.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenih u zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenih kao razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povrede zakona iz člana 439. tačka 3) i člana 441. stav 4. ZKP, pri čemu samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima, s tim što u obrazloženju zahteva uopšte ne navodi u čemu se ove povrede zakona tačno sastoje, pa su stoga i ovi razlozi nedozvoljeni.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB i VV - advokata Biserke Krpić odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                              Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić