O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Jagodini K 317/15 od 05.10.2015. godine, prema okrivljenoj S.R. je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, koja će trajati dok traje potreba za lečenjem, jer je izvršila protivpravno delo određeno u zakonu kao krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Određeno je da će se izrečena mera bezbednosti sprovesti u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, a otpuštanje iz zdravstvene ustanove sud će odrediti kada utvrdi da je prestala potreba za lečenjem i čuvanjem u zdravstvenoj ustanovi. Odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a oštećena L.J. je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.

Rešenjem Višeg suda u Jagodini Kž2 318/15 od 03.11.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene S.R. izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Jagodini K 317/15 od 05.10.2015. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti je izjavio branilac okrivljene S.R., advokat D.G., zbog povrede zakona sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da ista preinači tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljene S.R. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijana rešenja doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je u konkretnom slučaju stvar već pravnosnažno presuđena, budući da se u predmetnom krivičnom postupku okrivljena goni za iste radnje koje su navedene u izreci pravnosnažnog rešenja Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr 4-5584/12- 64 od 06.08.2014. godine kojim je obustavljen prekršajni postupak protiv okrivljene S.R. koji je vođen zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru.

Naime, u prekršajnom postupku protiv okrivljene S.R., rešenjem Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr 4-5584/12-64 od 06.08.2014. godine, prema okrivljenoj S.R. obustavljen je prekršajni postupak zbog sumnje da je dana 20.07.2012. godine, oko 03,00 časova u autobusu prevoznika „E.“ iz P., koji je saobraćao na relaciji Republike Crna Gora – Jagodina, narušavala javni red i mir i to tako što je pomenutog dana i vremena došla do zadnjeg dela autobusa gde su se nalazile S.J. i L.J., gde je počela da vređa S., a zatim da seda na torbu S.J., kada okrivljena biva upozorena od S. da ne seda na torbu i ista joj se obraća rečima „šta me briga šta imaš u torbi“ i istu baca, a zatim nogom udara S. u stomak i hvata je rukama za kosu, nakon toga L.J. prilazi do okrivljene u nameri da je spreči od daljeg narušavanja javnog reda i mira, te okrivljena rukama hvata L. za kosu, a zatim je zatvorenom šakom udara u predelu glave, gde okrivljena ponovo rukama i nogama udara S. i L. obraćajući se S. rečima „ti kurvo debela jer znaš da sam ja policajka, znam ja džudo polomiću te gde god te nađem“, a čime bi okrivljena S.R. učinila prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru.

Polazeći od navedenog, činjenični opis prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru dat u rešenju kojim je za navedeni prekršaj prema okrivljenoj S.R. obustavljen prekršajni postupak, odnosi se na istu okrivljenu, isti životni događaj, sa istim životnim činjenicama, u pogledu vremena i mesta dešavanja i istim radnjama okrivljene koje se odnose na udaranje rukama i nogama oštećene L.J., a koje radnje su sadržane i u opisu protivpravnog dela određenog u zakonu kao krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog kojih je okrivljenoj pobijanim pravnosnažnim rešenjima izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu i bitno istovetan činjenični opis prekršaja okrivljene S.R. naveden u izreci pravnosnažnog rešenja Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr 4-5584/12-64 od 06.08.2014. godine kojim je prema okrivljenoj za prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru obustavljen postupak i radnju izvršenja protivpravnog dela određenog u zakonu kao krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog kojeg je prema okrivljenoj predloženo izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i zbog kojeg je prema njoj pravnosnažnim pobijanim rešenjima u ovom postupku izrečena navedena mera, nižestepeni sudovi su bili dužni da prema okrivljenoj odbiju predlog za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. S tim u vezi, a kako prvostepeni i drugostepeni sud nisu prema okrivljenoj odbili predlog za izricanje mere bezbednosti, to je po oceni ovog suda, pobijanim pravnosnažnim rešenjima na štetu okrivljene učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Pri čemu, ovaj sud naglašava da, u konkretnom slučaju, za postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, koja se odnosi na pravnosnažno presuđenu stvar, nije od uticaja činjenica da u predmetnom prekršajnom postupku, u odnosu na koji je sud našao da je stvar pravnosnažno presuđena, nije opisana posledica - laka telesna povreda koju je zadobila oštećena L.J., budući da su u izreci prekršajnog rešenja opisane radnje (šutiranje nogama oštećene L.J.) kojima je okrivljena kritičnom prilikom nanela laku telesnu povredu oštećenoj, a koja laka telesna povreda je u predmetnom krivičnom postupku opisana.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je otklonio navedenu povredu zakona, preinačenjem pravnosnažnih rešenja, tako što je prema okrivljenoj S.R. na osnovu člana 422. tačka 2) u vezi člana 526. stav 2. ZKP odbio predlog za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi zbog izvršenja protivpravnog dela određenog u zakonu kao krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer u smislu člana 4. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda postupak pravnosnažno obustavljen.

Kako je prema okrivljenoj S.R. odbijen predlog za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Na osnovu člana 258. stav 3. ZKP, oštećena L.J. je upućena da imovinskopravni zahtev može ostvariti u parničnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                     Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                  Janko Lazarević,s.r.