- čime bi izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3 u vezi sa članom 278. stav 4. u vezi sa stavom 1. istog člana Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru 4K 22/10 od 17.03.2010. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi sa članom 278. stav 4. u vezi sa stavom 1. istog člana KZ, za koje je osuđen na novčanu kaznu u iznosu 100.000,00 dinara, koju je dužan platiti u roku od jednog meseca od dana pravnosnažnosti navedene presude, te je određeno da ukoliko okrivljeni novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku, ista će se zameniti kaznom zatvora, tako što će se okrivljenom za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora. Presudom je određeno da se u novčanu kaznu uračunava vreme koje je okrivljeni proveo u pritvoru od 16.09.2009. do 25.09.2009. godine, tako što se jedan dan pritvora zamenjuje sa 1.000,00 dinara novčane kazne. Okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 8.500,00 dinara, i da plati sudski paušal u iznosu od 5.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni su za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž I 3526/10 od 07.09.2010. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Osnovnog javnog tužioca u Somoboru i žalbe branilaca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Somboru 4K 22/10 od 17.03.2010. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 299/17 od 12.05.2017. godine, zbog povrede zakona iz člana 438 . stav 1. tačka 1) u vezi člana 4. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane pravnosnažne presude i predmet vrati prvostepnom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocima okrivljenog AA, advokatu Miodragu Sekuliću i advokatu Lidiji Dževrnji Vero Nikolić, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti Ktz 299/17 od 12.05.2017. godine, ukazuje da je donošenjem pobijenih presuda učinjena povreda zakona iz člana 438. stav. 1 tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, jer postoji okolnost (pravnosnažno presuđena stvar) koja trajno isključuje krivično gonjenje okrivljenog za navedeno krivično delo.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem tada Opštinskog organa za prekršaje u Somboru Up 8664/04 od 31.05.2006. godine (pravnosnažno 08.09.2006. godine), okrivljeni AA oglašen odgovornim zbog prekršaja iz člana 17. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koji je kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 500,00 dinara.

Na traženje ovog suda, Prekršajni sud u Somboru je obavestio Vrhovni kasacioni sud da nije u mogućnosti da dostavi traženi spis Opštinskog organa za prekršaje u Somboru Up 8664/04 iz razloga što spis navedenog predmeta fizički ne postoji, jer je izručen iz arhive u skladu sa rokovima za čuvanje arhiviranih predmeta propisanih sudskim poslovnikom. Međutim, iz zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv AA, zbog prekršaja iz člana 17. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, a koji se nalazi u spisima predmeta, i to prema činjeničnom opisu navedenog zahteva, proizilazi da je prekršaj učinjen na taj način što je okrivljeni AA dana 08.12.2004. godine u 20,10 časova u ... narušio javni red i mir, odnosno ugrozio sigurnost građana, jer je bez nadzora držao opasne životinje, naime AA je svoja dva psa rase „nemački ovčar“ držao bez nadzora, tako da su psi izašli na ulicu sa zadnje strane dvrišta kuće i to u ulici ..., jer je kapija bila otvorena, a ulicom su prolazili BB i VV, tako da je jedan pas napao BB i istog ugrizao za levu ruku u predelu šake i mišića iznad lakta, BB je zbog ugriza psa zatražio lekarsku pomoć u Hitnoj hirurškoj službi u Somboru, o čemu je izdat izveštaj lekara specijaliste, priložen uz zahtev.

Presudom Osnovnog suda u Somboru 4K 22/10 od 17.03.2010. godine, okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi sa članom 278. stav 4. u vezi sa stavom 1. istog člana KZ, za koje delo je osuđen na novčanu kaznu u iznosu na 100.000,00 dinara, koju je dužan platiti u roku od jednog meseca od dana pravnosnažnosti navedene presude. Ova presuda je postala pravnosnažna donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu KžI 3526/10 od 07.09.2010. godine, kojom su odbijene kao neosnovane žalba Osnovnog javnog tužioca u Somboru i žalbe branilaca okrivljenog AA, a prvostepena presuda potvrđena.

Iz opisa radnji krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi sa članom 278. stav 4. u vezi sa stavom 1. istog člana KZ, zbog kojeg je okrivljeni AA pravnosnažnom presudom oglašen krivim, proizilazi da činjenični opis predmetnog krivičnog dela odgovara činjeničnom opisu prekršaja iz člana 17. stav 1 Zakona o javnom redu i miru, opisanom u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka protiv AA, tj. opisanom u rešenju tada Opštinskog organa za prekršaje u Somboru Up 8664/04 od 31.05.2006. godine (pravnosnažno 08.09.2006. godine), obzirom da se događaj opisan u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, (odnosno u prekršajnom rešenju) i događaj opisan u pravnosnažnoj presudi dogodio istog dana 08.12.2004. godine, u večernjim časovima, u istom mestu – u ..., pri čemu se događaj odnosi na iste radnje okrivljenog AA, prema istom oštećenom BB, a koje su opisane i u izreci pravnosnažne presude i u izreci rešenja tada Opštinskog organa za prekršaje u Somboru.

Činjenice koje su obuhvaćene izrekom prekršajnog rešenja, u suštini su bitno iste u odnosu na činjenice koje su obuhvaćene izrekom pravnosnažne presude u krivičnom postupku kojom je okrivljeni AA oglašen krivim, nakon što je rešenje tada Opštinskog organa za prekršaje, kojim je okrivljeni oglašen odgovornim zbog prekršaja iz člana 17. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 500,00 dinara, postalo pravnosnažno.

Imajući u vidu da se činjenični opis prekršaja odnosi na istog okrivljenog, na isti životni događaj koji se desio u isto vreme, na istom mestu i istovetnim radnjama okrivljenog, to je po oceni ovoga suda, u konkretnom slučaju pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 4. ZKP, a što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 299/17 od 12.05.2017. godine.

Pri tome, okolnost da opis prekršaja iz člana 17. stav 1. Zakona o javnom redu i miru ne sadrži opis lake telesne povrede koju je kritičnom prilikom zadobio oštećeni VV, kao jednu od posledica radnje okrivljenog koja je opisana u izreci pravnosnažne presude, u konkretnom slučaju nije od uticaja i suštinski ne menja istovetan činjenični opis događaja u oba postupka, obzirom da nanošenje telesnih povreda nije bitan element prekršaja, ali je svakako opisana posledica bila poznata sudu neposredno nakon događaja.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisano je da niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili je za to delo postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen ili je optužba pravnosnažno odbijena.

Pravna sigurnost u kaznenom pravu garantovana je i Ustavom Republike Srbije koji u članu 34. stav 4. propisuje da niko ne može biti gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenih u postupku po vanrednom pravnom leku, a istim zabranama podleže i vođenje postupka za drugo kažnjivo delo.

Odredbom člana 4. protokola 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne može ponovo suditi niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države, za delo zbog kojeg je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen.

Imajući u vidu citirane zakonske i konvencijske odredbe, te činjenicu da radnja okrivljenog AA opisana u rešenju o prekršaju i radnja zbog koje je pobijanim presudama oglašen krivim, predstavljaju činjenično jedan isti događaj, to je Vrhovni kasacioni sud našao da se u konkretnom slučaju očigledno radi o pravnosnažno presuđenoj stvari.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 299/17 od 12.05.2017. godine, preinačio pobijane presude tako što je prema okrivljenom AA na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbio optužbu da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi sa članom 278. stav 4. u vezi sa stavom 1. istog člana KZ.

Kako je prema okrivljenom AA optužba odbijena, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 265. stav 1. ZKP odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević                                                                                         Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić