U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene V.M., zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene V.M., advokata G.P., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Raškoj K 2251/12 od 19.10.2015. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž 484/15 od 23.02.2016. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, dana 26.04.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene V.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Raškoj K 2251/12 od 19.10.2015. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž 484/15 od 23.02.2016. godine, u odnosu na povredu Zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Raškoj K 2251/12 od 19.10.2015. godine, okrivljena V.M., oglašena je krivom zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, pa joj je izrečena uslovna osuda tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljena u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Na osnovu člana 85. KZ, prema okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od jedne godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude. Okrivljena je obavezana da plati u korist budžetskih sredstava suda iznos od 2.000,00 dinara na ime naknade troškova krivičnog postupka i iznos od 5.000,00 dinara na ime paušala, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž 484/15 od 23.02.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene V.M., advokat G.P., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene presude preinači tako što će prema okrivljenoj odbiti optužbu, zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljene, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 3. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljene V.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljene povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa obrazloženjem da je u ovoj krivično pravnoj stvari sporna okolnost da li je predmetna isprava privatna ili službena, od čega zavisi pravna kvalifikacija dela i primena odredaba zakona o zastarelosti krivičnog gonjenja. U vezi sa tim, branilac u zahtevu ukazuje i to da Udruženje građana za pomoć deci i odraslim licima ometenim u razvoju, nije državni organ niti preduzeće ili organizacija koja vrši javna ovlašćenja, te da je, polazeći od toga da je službena isprava oblik javne isprave koju izdaje službeno lice u okviru vršenja službene dužnosti, očigledno da je predmetna isprava privatna isprava i da je sledom iznetog u konkretnom slučaju primenjen zakon koji se nije mogao primeniti.

Iznete navode zahteva branioca okrivljene V.M., Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, u činjeničnom opisu dela okrivljene navedenog u izreci prvostepene presude označene su sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom, uključujući i to da je okrivljena kao odgovorno lice – predsednik U. g. z. p. d. i o. l. o. u r. u R., u službenu ispravu – odluku Izvršnog odbora navedenog Udruženja broj 18/8 od 03.03.2008. godine unela neistinite podatke i svojim potpisom i službenim pečatom istu overila.

Krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika postoji kada odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu u službenu ispravu, knjigu ili spis unese neistinite podatke ili ne unese važan podatak ili svojim potpisom, odnosno službenim pečatom overi službenu ispravu, knjigu ili spis, sa neistinitom sadržinom ili koji svojom potpisom, odnosno službenim pečatom omogući pravljenje službene isprave, knjige ili spisa sa neistinitom sadržinom.

Predmet radnje kod ovog krivičnog dela je službena isprava, službena knjiga ili službeni spis. Pojam službene isprave nije identičan sa pojmom javne isprave; svaka javna isprava je službena isprava, ali svaka službena isprava nije javna. Stoga je pojam službene isprave širi od pojma javne isprave, pa se službenim ispravama, osim javnih, smatraju i one isprave koje u vršenju službene dužnosti izdaje službeno ili odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu, a kojima se potvrđuju neke pravnorelevantne činjenice.

Dakle, po nalaženju ovog suda, predmetna odluka navedenog Udruženja ima pravni karakter službene isprave u smislu člana 357. KZ, jer ju je okrivljena sačinila kao odgovorno lice – predsednik navedenog udruženja građana, koje ima svojstvo pravnog lica (propisno je registrovano, ima svoje organe i statut), pa je stoga obuhvaćeno pojmom drugog subjekta u smislu stava 3. člana 357. KZ, koju ispravu je okrivljena overila svojim potpisom i službenim pečatom, te je kao takva ova isprava bila podobna da služi kao dokaz činjenica koje imaju značaj za pravne odnose.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljene da je u pitanju privatna, a ne službena isprava i da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljene pravnosnažne presude neosnovano pobijaju zbog povrede Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljene u zahtevu ističe i to da je nižestepenim presudama na štetu okrivljenog povređena i odredba člana 422. tačka 3) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 422. tačka 3) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                         Janko Lazarević,s.r.