U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Jasmine Vasović, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandra Petrovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 231/25 od 19.09.2025. godine i 12Kž3.br. 2/26 od 06.02.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 28.04.2026. godine, većinom glasova, doneo je:

P R E S U D U

USVAJA SE, kao osnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandra Petrovića, pa se UKIDAJU pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 231/25 od 19.09.2025. godine i 12Kž3.br. 2/26 od 06.02.2026. godine i predmet VRAĆA Apelacionom sudu u Nišu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 231/25 od 19.09.2025. godine usvojena je žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Pirotu i presuda Višeg suda u Pirotu K. 23/24 od 25.03.2025. godine preinačena, tako što je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje - u selu ..., uz primenu elektronskog nadzora, a koje prostorije ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim Zakonom, a ukoliko dva puta u trajanju do šest časova ili jednom u trajanju preko šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 12Kž3.br. 2/26 od 06.02.2026. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA i presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 231/25 od 19.09.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Aleksandar Petrović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, s tim što branilac u zahtevu navodi da zahtev podnosi i protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Pirotu K br. 23/24 od 25.03.2025. godine, kojom je „optuženi AA iz ..., ..., oglašen krivim za izvršeno krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ“, ali je očigledno iz navoda zahteva da se istim pobijaju samo napred označene pravosnažne presude -Apelacionog suda u Nišu Kž1 231/25 od 19.09.2025. godine i 12Kž3.br. 2/26 od 06.02.2026. godine, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i presude Apelacionog suda u Nišu u odnosu na okrivljenog AA preinači u oslobađajuće, jer nije dokazano da je učinio krivično delo.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Po nalaženju Vrhovnog suda osnovano branilac okrivljenog AA - advokat Aleksandar Petrović, ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, s obzirom na učešće u postupcima pred Apelacionim sudom u Nišu sudija koje su se morale izuzeti i to sudije Mirjane Đorđević i sudije Zorana Popovića.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da će sudija ili sudija porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Iz spisa predmeta proizlazi da je pred Apelacionim sudom u Nišu u krivičnom postupku koji je vođen protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, prilikom odlučivanja o izjavljenoj žalbi Višeg javnog tužioca u Pirotu dana 19.09.2025. godine, nakon održanog pretresa doneta presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 231/25 od 19.09.2025. godine u veću sastavljenom od sudije Mirjane Đorđević, predsednika veća i sudija Tamare Savić i Jelene Miladinović, članova veća.

Takođe, iz spisa predmeta proizlazi da je Apelacioni sud u Nišu u veću sastavljenom od sudije Mirjane Đorđević, predsednika veća, Gorana Mitića i Dijane Janković, članova veća donelo rešenje Kž2 391/2021 od 21.06.2021. godine kojim je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Pirotu Kv br. 32/21 od 13.05.2021. godine, kojim je potvrđena optužnica Višeg javnog tužioca u Pirotu Kt br. 16/14 od 16.02.2021. godine.

Odredba člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, propisuje izuzeće sudije ili sudije porotnika koji je učestvovao na glavnom pretresu, te kako je u konkretnom slučaju veće Apelacionog suda u Nišu, između ostalih, činila i učestvovala u donošenju odluke sudija Mirjana Đorđević, koja je u istom predmetu odlučivala o potvrđivanju optužnice, to je donošenjem pobijane drugostepene presude učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Pored iznetog, iz spisa predmeta proizlazi da je sudija Zoran Popović učestvovao u donošenju presude Apelacionog suda u Nišu 12Kž3.br. 2/26 od 06.02.2026. godine, kojom je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 231/25 od 19.09.2025. godine potvrđena, kao i da je imenovani sudija prethodno učestvovao u donošenju rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž.1. br. 550/2023 od 18.03.2024. godine, kojom je usvojena žalba Višeg javnog tužioca u Pirotu i presuda Višeg suda u Pirotu K br. 14/21 od 15.05.2023. godine (kojom je okrivljeni AA oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. KZ) ukinuta i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Iz navedenog se utvrđuje da je sudija Zoran Popović postupao u dva stepena, tj. u donošenju odluke drugostepenog suda i potom u veću koje je donelo odluku u trećem stepenu u jednom i jedinstvenom postupku.

Prilikom odlučivanja u drugostepenom postupku, a po žalbi izjavljenoj protiv prve prvostepene (oslobađajuće) presude donete u ovom krivičnom postupku sudija Zoran Popović, kao predsednik veća, je bio upoznat sa celokupnim spisima predmeta, što znači i sa predmetom optužbe, pa je to veće rešenjem ukinulo prvostepenu oslobađajuću presudu (koja je doneta sa ocenom prvostepenog suda da nije dokazano izvršenje krivičnog dela), sa obrazloženjem da Apelacioni sud nalazi da su razlozi prvostepene presude nerazumljivi i suštinski neprihvatljivi, imajući u vidu protivrečnosti koje proizlaze iz odbrane optuženog o službenim radnjama koje je preduzimao, jer su iste u suprotnosti sa sadržinom službenih isprava i štetnih posledica koje su proistekle sačinjavanjem istih, a koje su nastale nevršenjem službene dužnosti optuženog kao predsednika saveta MZ „...“, pa je po nalaženju Vrhovnog suda, u toj fazi postupka zauzet stav u pogledu zaključaka donetih u prvostepenoj oslobađajućoj presudi, da bi sud u drugom stepenu doneo osuđujuću presudu i potom u trećem stepenu potvrdio tu odluku u veću kojim je predsedavao sudija Zoran Popović.

Vrhovni sud je imao u vidu da predmet odlučivanja pred sudom drugog stepena nije optužba u užem smislu reči, ali u ovom slučaju nalazi da sudija koji je bio član veća prilikom donošenja odluke kojom je ukinuta oslobađajuća presuda, ima predubeđenje u odnosu na predmet optužbe, koje je takvog kvaliteta i značaja da je učešće tog sudije, kao predsednika veća, u donošenju meritorne odluke u trećem stepenu, a kojom je odbijena žalba branioca okrivljenog izjavljena na drugostepenu presudu, kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela za koje je optužen i ta presuda potvrđena, okolnost za njegovo obavezno izuzeće.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvecije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je garantovano da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava RS utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Imajući u vidu navedeno kao i citirane odredbe člana 32. stav 1. Ustava RS i člana 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje su suštinski identične, Vrhovni sud nalazi da je u cilju zaštite prava na pravično suđenje, što podrazumeva i pravo na nepristrasan i objektivan sud, neophodno isključiti situacije u postupku koje bi dovele do određenog predubeđenja sudije o predmetu postupka, a što je i suština procesnih odredbi o obaveznom izuzeću sudije i drugih procesnih subjekata od postupanja u predmetu (član 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP).

Naime, nesporno je da je sudija u skladu sa svojom funkcijom i po zakonu, dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju objektivnost, ali jasna opredeljenost prema predmetu optužbe sudije koji je u konkretnom krivičnom postupku odlučivao po žalbi izjavljenoj protiv prve prvostepene (oslobađajuće) presude, takvog je stepena, da predstavlja okolnost zbog koje se taj sudija, treba izuzeti od sudijske dužnosti prilikom donošenja presude u trećem stepenu, iako ta procesna uloga nije izričito propisana odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, koja propisuje razloge za obavezno izuzeće.

Po oceni Vrhovnog suda, u navedenoj situaciji, pri odlučivanju u trećem stepenu, postojao je razlog za obavezno izuzeće sudije Zorana Popovića, jer kako je navedeno, razlozi ukidanja oslobađajuće presude nisu bili samo formalne prirode, koji da su takvi ne bi doticali meritum stvari, već se iz napred izloženog utvrđuje suprotno tj. da su sudska veća i u drugom i u trećem stepenu (sa učešćem sudije Zorana Popovića u oba stepena), razmatrala materijalno pravna pitanja odnosno upravo suštinu stvari.

Zbog toga, po oceni Vrhovnog suda, razmatranje i ocenjivanje suštine stvari, u dva stepena odlučivanja u jedinstvenom postupku, u konkretnom slučaju, predstavlja razlog za obavezno izuzeće shodno članu 37. stav 1. tačka 4) ZKP, bez obzira što ovakva procesna situacija nije izričito propisana tom odredbom.

Prema stavu Ustavnog suda, iznetom u odluci Už 4461/2010, zakonsku odredbu o obaveznom izuzeću (član 37. stav 1. tačka 4) ZKP), ne bi trebalo tumačiti na način da učešće sudije u donošenju bilo koje odluke nižeg suda u istom predmetu ima za posledicu njegovo izuzeće iz postupka po žalbi. U konkretnom slučaju, međutim, imajući u vidu prirodu odluka u čijem donošenju je učestvovao sudija Zoran Popović, po oceni Vrhovnog suda, je povređeno i pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako sudija Zoran Popović, u skladu sa napred navedenim, nije izuzet prilikom odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv druge drugostepene odluke u ovom krivičnom postupku presudom donetom i u trećem stepenu učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka i u cilju otklanjanja povrede prava na pravično suđenje, Vrhovni sud je ukinuo pobijane presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 231/25 od 19.09.2025. godine i 12Kž3.br. 2/26 od 06.02.2026. godine usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i predmet vratio Apelacionom sudu u Nišu, na ponovno suđenje, da se otklanjanjem navedene povrede donesu pravilne i zakonite odluke.

Imajući u vidu razloge ukidanja pobijanih pravnosnažnih presuda (Apelacionog suda u Nišu Kž1 231/25 od 19.09.2025. godine i 12Kž3.br. 2/26 od 06.02.2026. godine), to se Vrhovni sud nije upuštao u razmatranje ostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, nalazeći da su za sada bespredmetni.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredaba člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković